Trovanje hranom (lntoxicatio alimentaris)
Trovanje hranom (alimentarna intoksikacija) nastaje kao posledica unošenja hrane ili vode, kontaminirane patogenim mikroorganizmima i njihovim toksinima. Kliničkom slikom u većini slučajeva dominiraju gastrointestinalni simptomi i znaci (mučnina, povraćanje, proliv), ali u nekim slučajevima gastrointestinalne tegobe mogu biti odsutne iii jedva primetne, kao npr. kod botulizma, gde dominiraju simptomi i znaci oštećenja nervnog sistema.
Trovanje hranom i danas predstavlja veliki problem za zdravstvene službe mnogih zemalja. Broj obolelih tokom jedne godine u svetu se kreće od 6 000 000 do 80 000 000. Najčešći uzročnici su Stapbylococcus aureus i Bacillus cereus, a opisani su slučajevi trovanja hranom koje su uzrokovali Bacillus subtllis, Bucillus licheniformis i BaciUus pumilus.
Stafilokokno trovanje hranom je jedno od najčešćih oboljenja, posebno u nerazvijenim zemljama. Epidemije se najčešće javljaju u letnjim mesecima. Poznata su trovanja sladoledom, jer za S.aureus idealnu podlogu predstavljaju mleko i jaja.
Pored toga, stafilokok često kontaminira i meso, posebno mleveno. Ovo trovanje karakteriše se veoma kratkom inkubacijiom (od 1 do 12 časova), naglim – brutalnim početkom bez ikakvog prethodnog upozorenja, upornim povraćanjem, često uz pojavu proiiva, dok se povišena temperatura po pravilu ne javlja.
Pošto su ljudska koža i sluznice često zagađeni S.aureusom, ljudi su najčešći izvor kontaminacije hrane stafilokokom. S.aureus produkuje bar 7 antigenski različitih tipova enterotoksina i delta toksina. Stafilokokni toksini su otporni na toplotu, zračenje, kiseline i baze, kao i na proteolizu. Smatra se da jedan od enterotoksina ima isključivo emetičko dejstvo i da do nadražaja centra za povraćanje dolazi preko simpatičkih vlakana vagusa. Drugi tipovi enterotoksina blokiraju resorpciju vode i elektrolita iz crevnog lumena, uzrokujući proliv.
