Trovanje hranom uzrokovano Vibrio parahaemolythicus-om
Pored vibriona kolere postoji još najmanje 8 vibriona koji imaju značaj u humanoj patologiji. Ovi mikroorganizmi su halofilni, tj. odgovara im velika koncentracija soli, tako da do infekcija ljudi dolazi obično konzumiranjem morskih mekušaca (rakova,školjki i kraba).
Različiti sojevi iste vrste mogu da proizvode različite toksine: enterotoksine, citotoksine i hemolizine. Ova mogućnost lučenja različitih toksina utiče i na raznolikost kliničke slike.
Vibrio parahaemohticus je uzročnik akutnog proliva posle konzumiranja termički nedovoljno obrađenih riba ili rakova.
Prve velike epidemije registrovane su u Japanu, a kasnije se gastroenteritis, uzrokovan ovim vibrionom, počeo javljati i u drugim zemljama. Najvažniji nosioci vibriona su ostrige, sardine, krabe, lignje, povrće kontaminirano slanom morskom vodom, morska voća.
Epidemije je izazivala i termički obrađena i neobrađena hrana. Izgleda da je glavni problem u nedovoljno brzo postignutom zamrzavanju hrane.
Kak se manifestuje trovanje hranom uzrokovano vibrionima?
Raznolikost u pogledu lučenja toksina i mehanizama virulencije uslovljava veoma različita ispoljavanja bolesti u pojedinim epidemijama. Eksplozivni vodeni prolivi, sa brzom progresijom u predšokno stanje javljaju se u skoro svim slučajevima.
Grčevi u trbuhu, mučnina, povraćanje i glavobolja javljaju se u većini slučajeva, a drhtavica i povišena temperatura se javljaju kod manjeg broja obolelih. U redim slučajevima, klinička slika odgovara dizenteričnom sindromu sa krvavo-sluzavim stolicama i površinskim ulceracijama sluznice debelog creva. U proseku, bolest traje oko 3 dana (od 2 sata do 10 dana). Kliconoštvo se ne razvija.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda i analize koprokulture.
Lečenje
Lečenje je samo simptomatsko. Prognoza bolesti je dobra
