Trovanje hranom uzrokovano Vibrio parahaemolythicus-om

Pored vibriona kolere postoji još najmanje 8 vibriona koji imaju značaj u humanoj patologiji. Ovi mikroorganizmi su halofilni, tj. odgovara im velika koncentracija soli, tako da do infekcija ljudi dolazi obično konzumiranjem morskih mekušaca (rakova,školjki i kraba).

Različiti sojevi iste vrste mogu da proizvode različite toksine: enterotoksine, citotoksine i hemolizine. Ova mogućnost lučenja različitih toksina utiče i na raznolikost kliničke slike.

Vibrio parahaemohticus je uzročnik akutnog proliva posle konzumiranja termički nedovoljno obrađenih riba ili rakova.

Prve velike epidemije registrovane su u Japanu, a kasnije se gastroenteritis, uzrokovan ovim vibrionom, počeo javljati i u drugim zemljama. Najvažniji nosioci vibriona su ostrige, sardine, krabe, lignje, povrće kontaminirano slanom morskom vodom, morska voća.

Epidemije je izazivala i termički obrađena i neobrađena hrana. Izgleda da je glavni problem u nedovoljno brzo postignutom zamrzavanju hrane.

Kak se manifestuje trovanje hranom uzrokovano vibrionima?

Raznolikost u pogledu lučenja toksina i mehanizama virulencije uslovljava veoma različita ispoljavanja bolesti u pojedinim epidemijama. Eksplozivni vodeni prolivi, sa brzom progresijom u predšokno stanje javljaju se u skoro svim slučajevima.

Grčevi u trbuhu, mučnina, povraćanje i glavobolja javljaju se u većini slučajeva, a drhtavica i povišena temperatura se javljaju kod manjeg broja obolelih. U redim slučajevima, klinička slika odgovara dizenteričnom sindromu sa krvavo-sluzavim stolicama i površinskim ulceracijama sluznice debelog creva. U proseku, bolest traje oko 3 dana (od 2 sata do 10 dana). Kliconoštvo se ne razvija.