Bolest mačjeg ogreba (Lymphorethculosis benigna, cat-scratch disease, cat-scratch fever) 

Bolest mačjeg ogreba (Lymphorethculosis benigna, engl, cat-scratch disease, cat-scratch fever) je benigni regionalni limfadenitis.

Bolest izaziva Bartonela hensele (Bartonella henselae). Ona je mali, gram-negativni, mikroaerofilni kokobacil.

Od “bolesti mačjeg ogreba” obolevaju uglavnom deca. Bolest se javlja posle ujeda ili ogreba domaće mačke (češće mačeta) koja je naizgled zdrava.

Najveći broj obolelih se seća momenta povrede. Za one koji obole a nisu bili u kontaktu sa mačkom, se pretpostavlja da su inficirani posredstvom vektora (mačje muve i si.) ili da se bakterija nalazila negde u okolini obolelog, odakle je unesena kroz povredu.

Klinička slika

B.hensleae izaziva dva različita sindroma: bolest mačjeg ogreba kod osoba normalnog imuniteta i diseminovanu infekciju kod imunokompromitovanih osoba.

Infekcija se odigrava kroz povredenu kožu. Posle inkubacije od 3 do 8 dana javljaju se blagi opšti infektivni simptomi, a na mestu ulaska infekcije stvara se bezbolan otok, makula ili papu­la, ređe inflltrovana ogrebotina.

Razvija se i regio­nalni limfadenitis ili limfadenitis sa periadenitisom.

Posle nekoliko dana u sredini promene jav­lja se vezikula ili pustula.

Inflamirani limfni čvorovi su nejednake veličine, od veličine lešnika do jajeta, elastične konzistencije, nekad pokretni i bezbolni, nekad fiksirani za okolno tkivo i bolni.

Najveći može da kolikvira. U sredini kožne promene kasnije se stvara krusta, rede ulceracija.

Bolest traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Sve promene mogu da se izgube bez traga, ili da ostave ožiljak.

Ovaj oblik bolesti je najčešći i zove se “kutano-glandularni” oblik. Najčešća lokalizacija promena je na nepokrivenim delovima kože, a veoma retko na sluznicama.

Kada je ulazno mesto konjunktrva, razvija se jednostrani folikularni konjunktivitis sa zapaljenjem preaurikularnih limfnih čvorova, a u slučaju primarnog afekta na bukalnoj sluznici ili tonzilama javlja se otok limfnih čvorova na vratu.

Opšti infektivni simptomi su slabo izraženi ili neznatni. Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-2 nedelje, uz osećaj slabosti i glavobolju.

Ponekad se vide znatnije poremećeno opšte stanje, neurološki ispadi (encefalopatija, konvulzije, neuroretinitis, mijelitis, cerebralni arteritis), pneumonija, hepatolijenalno oboljenje, itd, kao i egzantem (makulozni, vezikulozni, papulozni ili erythema nodosum).

Teške forme generalizovane bolesti opisane su kod obolelih od AIDS-a.

Po preležanoj bolesti razvija se specifični imunitet.

Komplikacije se ne opisuju, ali bolest može trajati mesecima ili godinama.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i anamnestičkih podataka, eventual­no uz patohistološki nalaz Vartin-Stari (Warthin-Starry) bojenjem.

B. hensde se može izolovati iz primarnog
afekta i aspirata limfnog čvora na specijanim pod
logama. Specifična antitela nalaze se kod 84%
obolelih.

Tokom bolesti broj leukocita je normalan ili povišen, uz neutrofiliju, a sedimentacija eritrocita je umereno ubrzana.

Kod bolesnika kod kojih se ne vidi jasan primarni afekt, diferen­cijalno dijagnostički treba razmatrati tularemiju, infektivnu mononukloeozu, limfogranulomatozu, tuberkulozu i piogeni limfadenitis.

Ako je primarni afekt jasno razvijen, u obzir dolaze lokalizovana stafilokokna infekcija, tularemija, a kada se razviju granulomi u obzir može doći bilo koje granulomatozno oboljenje.

Lečenje

Bolest spontano prolazi, pa ne zahteva nikakvo lečenje.

Daje se simptomatska terapija (analgetici, antipiretici, topli oblozi i si.). Ako se javi fluktuacija žlezde, potrebna je hirurška drenaža.

Nema preciznih indikacija kada primeti antibiotsku terapiju. Uzročnik je in vitro osetljiv na niz antibiotika, ali se klinički daje prednost gentamicinu ili ciprocinalu u uobičajenim dozama.

Prognoza bolesni je odlična. Kod imunokompetentnog bolesnika uvek dolazi do potpunog oporavka. U slučaju neuroloških formi ili hepatolijenalnog oboljenja moguć je smrtni ishod.