Šta je listerioza?
Listerioza je akutna bolest koju uzrokuje Listeria monocytogenes. Od listerioze uglavnom obolevaju starije osobe, trudnice, novorodenčad, osobe sa malignim hematološkim bolestima i osobe u kojih je oštećen ćelijski imunski sistem (primenom kortikosteroidne terapije, citostatika, bolesnici sa HIV infekcijom, osobe sa transplantiranim organima itd.).
L monocytogenes je mali bacil koji raste u aerobnim ili uslovno anaerobnim uslovima. Za razliku od drugih bakterija, listerija bolje raste na niskim temperaturama. Po Gramu se boji pozitivno i može ličiti na difteroide, streptokoke ili enterokoke.
Listerija je veoma rasprostranjena u prirodi, naročito u zemlji i biljnoj truleži. Od listerioze mahom obolevaju životinje koje žive u stadu, kao što su ovce i goveda, zatim svinje, živina i dr.
Ljudi najčešće obolevaju unosom nedovoljno termički obrađene hrane koja potiče bolesnih životinja ili je zagađena njihovim izmetom (mleko, mlečni i mesni delikatesni proizvodi, riblje, živinsko i goveđe meso, povrće).
Novorođenče se zarazi intrauterino (transplacentarno, ili tokom “prolaza kroz vaginalni kanal.
Bolest je uglavnom sporadična, mada su moguće i manje crevne epidemije. Međusobno zaražavanje ljudi nije dokazano, iako je kliconoštvo u stolici nađeno u približno 5% osoba.
Kako se manifestuje listerioza?
Listerioza najčešće nastaje ingestijom (unošenjem) zagađene hrane. Inkubacioni period traje od 2 do 6 nedelja.
Invazivnost listerija povećavaju istovremene crevne infekcije (šigeloza), interventne procedure (kolonoskopija), dok je kisela sredina želuca smanjuje.
Listerija prolazi kroz mukoznu barijeru crevnog lumena i aktivnom endocitozom ulazi u krvne sudove. Tako uzrokuje bakterijemiju (prisustvo bakterija u krvi) sa hematogenom diseminacijom (širenje putem krvi) do predilekcionih organa, pre svega centralnog nervnog sistema, placente i endokarda (unutrašnji sloj srca).
Infekcija centralnog nervnog sistema. Prijemčivost listerije za moždano tkivo, posebno meke moždanice i moždano stablo, dovodi do zapaljenja ovih struktura.
Infekcija listerijom se ispoljava kao meningitis ili meningoencefalitis, rombencefalitis ili moždani apsces. Listeriozni meningitis i meningoencefalitis mogu imati subakutni početak, slično tuberkuloznom meningitisu. Ukočenost vrata izostaje u 15-20% bolesnika, a mogu se ispoljiti nevoljni pokreti kao što su ataksija, trernor i mioklonus. U cerebrospinalnoj tečnosti se nalaze mononuklearni leukociti, dok su vrednosti šećera normalne. Listeriozni rombencefalitis odlikuje bifazni tok bolesti. Prvu fazu karakterišu glavobolja, povišena temperatura i povraćanje. Nakon nekoliko dana, naglo se ispoljavaju neurološki znaci u vidu asimetričnih oštećenja kranijalnih nerava, znaci cerebelitisa i hemipareze (oduzetost jedne strane tela) koje mogu pratiti i senzorni poremećaji. U približno polovine ovih bolesnika dolazi do respiratorne insuficijencije.
Najveći značaj ima pregled nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR)» pogotovo za apscese mozga neuobičajenih lokalizacija.
Bakterijemija je najčešća klinička manifestacija listerioze. Klinička slika je veoma slična bakterijemiji druge etiologije. Karakterišu je povišena temperatura, mialgije (bolovi u mišićima) i digestivni poremećaji. Imunokompetentne osobe imaju lakši klinički oblik i moguće je da bolest protekne neprepoznata.
Infekcija trudnica. Bakterijemija uzrokovana listerijom je najčešća u trećem trimestru trudnoće. Može proteći asimptomatski, u vidu lakše infekcije, ili se ispoljava povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima, artralgijama (bolovi u zglobovima) i digestivnim tegobama. Ukoliko je infekcija u ranoj trudnoći, nastaje horioamnionitis, koji uzrokuje pobačaj. Infekcije u kasnijoj trudnoći mogu uzrokovali prevremeno rođenje deteta.
Infekcija novorođenčadi i odojčadi. Ako infekcija listerijom nastane intrauterino (u materici) ili tokom porođaja, bolest novorođenčadi se ispoljava u toku prve nedelje po rođenju. Novorođenče oboleva od sepse, pneumonije sa respiratornom insuficijencijom, diseminovanih mikroapscesa ili granuloma u plućima, jetri, slezini, nadbubrežnim žlezdama, koži i konjunktivama (“granulomatosis infantiseptica”). Bolnička infekcija novorođenčadi ili odojčadi najčešće se ispoljava kao meningitis i bakterijemija.
Endomiokarditis. Endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg slojva srca) nastaje usled bakterijemije, infekcijom prirodnih, ili veštačkih valvula. Karakterišu ga sklonost ka septičnim komplikacijama i velika smrtnost.
Infekcija digestivnog sistema. Bolest digestivnog trakta uzrokovana je unošenjem hrane koja je zagađena velikom količinom bacila. Manifestuje se povišenom temperaturom, grčevima u trbuhu i prolivom. Ako je listerija izrazito virulentna, ili su osobe sklone infekciji ovim bacilom, dolazi do bakterijemije sa diseminacijom u razne organe.
Listerioza se može ispoljiti i kao kožna infekcija, limfadenitis (zapaljenje limfnih čvorova), konjuktivitisom i edoftalmitis, peritonitis, hepatitis, apscesi u trbuhu i jetri, holecistitis, perikarditis i miokarditis, osteomielitis, artritis, plućna infekcija itd.
Moguće komplikacije listerioze su: diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK), akutni respiratorni distres sindrom odraslih (ARDS) i rabdomioliza (raspadanje mišića) sa akutnom bubrežnom insuficijencijom.
Kako se postavlja dijagnoza listerioze?
Dijagnoza listerioze zahteva izolaciju bacila iz krvi, likvora, amnionske tečnosti i drugih uzoraka koji su po prirodi sterilni.
Usled kliconoštva, izolacija samo u stolici ili vaginalnoj flori nije dovoljna da se potvrdi dijagnoza.
Otkrivanje antitela na listeriozin O uglavnom se koristi za dijagnozu asimptomatskih i neinvazivnih infekcija digestivnog trakta, pogotovu kada se jave kao epidemije.
U diferencijalnoj dijagnostici listerioze potrebno jc razmotriti infekcije druge etiologije: bakterijski meningitis i moždani apsces, tuberkulozni meningitis i meningoencefalitis, infekciju trudnica i novorođenčadi uzrokovanih streptokokom grupe B, infekcije digestivnog trakta različite etiologije itd. Pomoć u diferencijalnoj dijagnozi predstavlja uočavanje postojanja rizika za infekciju u obolelih osoba.
Kako se leči listerioza?
U lečenju listerioze najveći značaj ima primena ampicilina. Ovaj lek se može kombinovati sa gentamicinom.
Antibiotici se daju intravenski, a količina leka i dužina lečenja zavise od lokalizacije bolesti i stanja ipiunskog sistema.
U infekcijama centralnog nervnog sistema preporučuje se kombinacija ampicilina, 2 g na 4 časa sa gentamicinom – 2 g u prvoj dozi, a zatim 1.7 mg/kg na 8 časova.
Umesto ampicilina može se primeniti penicilin G, 320.000- 480.000/kg dnevno. Osobama koje su preosetljive na penicilinske preparate mogu se dati trimetoprim/sulfometoksazol ili hloramfenikol.
Za lečenje neonatalne infekcije i infekcije trudnica, preporučuju se ampicilin ili penicilin G.
Gastrointestinalna infekcija se leči intravenskim dnevnim dozama ampicilina, 200 mg/kg na 6 časova ili trimetoprim/sulfometoksazola, 20 mg/kg na 6-8 časova.
Bolesnike sa meningitisom i bakterijemijom koji nisu imunosuprimirani, potrebno je lečiti 2-3 nedelje. Imunosuprimirane bolesnike sa bakterijemijom, rombencefalitisom i endokarditisom, neophodno je lečiti 4-6 nedelja.
U prevenciji listerioze najveći značaj, pored dobro termički obrađene hrane životinjskog porekla, imaju pasterizacija mleka i pranje povrća pre jela, radi sprečavanja nastanka crevne infekcije i njenih eventualnih komplikacija.
Trudnicima i osobama koje imaju rizik od obolevanja, savetuje se izbegavanje posebnih proizvoda kao što su meki sirevi i mesni delikatesni proizvodi.
