Šta je botulizam?

Botulizam je akutna neurointoksikacija izaz­vana egzotoksinima bakterije Clostridium bolulinum.

Clostridium botulinum je gram-pozitivna, strogo anaerobna i sporogena bakteri­ja. Spore su veoma otporne u spoljašnjoj sredini. 

Egzotoksini botulizma su neotporni na toplotu, što je važno u prevenciji alimentarnih trova­nja (putem hrane). Botulinski egzotoksin je jedan od najjačih poznatih bioloških otrova. Moćno je oružje u potencijalnom biološkom ratovanju.

Glavni izvor infekcije su kontaminirana hrana i namirnice, kao što su dim­ljene i sušene prerađevine od mesa i konzervirano voće i povrće. Osnovni preduslov je anaerobna sredina (bez kiseonika), u kojoj su omogućene vegetacija spora i toksična aktivnost bakterija.

Prirodni rezervoar spora Clostridium botutinuma je digestivni sistem mnogobrojnih životinja. Spore, eliminisane u spoljašniu sredinu, konta­miniraju zemljište i biljne kulture koje nisko rastu.

Bolest se javlja sporadično. Moguće su manje, najčešće porodične epidemije. Smrtnost je različita (5-40%) i zavisi od stepena intoksikacije, imuno­loškog tipa egzotoksina i preduzetih mera lećenja.

Botulizam rane se javlja kao izolovano obo­ljenje posle povređivanja i kontaminacije rane sporama, odnosno najčešće zemljom koja je zaražena Clostridium botulinum-om. Opisani su slučajevi botulizma kod narkomana, nakon intravenske upotrebe droga.

Botulizam novorođenčadi se javlja u prvom mesecu života, kod dece koja su na veštačkoj ishrani mlekom u prahu.

Botulizam nije kontagiozna bolest. Posle prebolevanja nema imuniteta.

Kako se manifestuje botulizam?

Čovek oboli nakon uzimanja hrane kontaminirane bakterijskim toksinima. Hranom unesen toksin prolazi želudačnu bari­jeru. Tada počinju da se javljaju slabosti mišića.

Hod je nesiguran ili potpuno onemo­gućen. Tetivni mišićni refleksi su gotovo redovno sniženi ili ugašeni.

Daljim širenjem slabosti na međurebarne mišiće i dijafragmu ispoljava se respiratorna sla­bost. Najteže oblike botulizma karakterišu kvadriplegija (oduzetost sva četiri ekstremiteta) i respiratorna insuficijencija.

Redovno su prisutni poremećaji vegetativnog nervnog sistema. Česti su opstipacija (zatvor), retencija urina i bradikardija.

Svest je tokom bolesti potpuno očuvna. Bolesnik je gotovo uvek afebrilan.

U fazi oporavka, koja počinje nakon tri nedelje bolesti, paralize se povlače obrnutim redom od njihovog nastanka. Oporavak je usporen jer se paralize sporo povlače.

Kod izvesnih bolesnika je potrebno nastaviti rehabilitaciono lečenje, jer mogu da zaostanu mišićne slabosti različitog stepena.

Smrtnost od botulizma je različita (5-45%) i zavisi od težine bolesti, odnosno stepena neuroin­toksikacije.

Botulizam rane je redak oblik ove bolesti. Nastaje kontaminacijom traumatizovanog tkiva sporama Clostridium botuliniimo. U povređenom tkivu, gde su se stekli anaerobni uslovi, iz spora se razvijaju vegetativni oblici bakterija koje produkuju egzotoksine. Početak bolesti, razvoj kliničke slike i moguće komplikacije slične su botulizmu alimentarnog porekla (porekla gastrointestinalnog trakta).

Botulizam novorođenčeta se javlja kod novo­rođene dece koja se hrane mlekom u prahu, koje može biti kontaminirano toksinima klostridija. Dovodi se u vezu sa sindromom iznenadne smrti novorođenčet a.

Bolest najčešće počinje opstipacijom. Ispo­ljavaju se poremećaji na kranijalnim nervima pa su gutanje, kašalj i plač koji je otežan. Ubrzo se javljaju motorne slabosti, opšta hipotonija i hiporefleksija, a nije retka i respiratorna slabost.

Kako se postavlja dijagnoza botulizma?

Dijagnoza botulizma se postavlja uglavnom na osnovu kliničke slike. Teže se postavlja u početku bolesti, kada su ispoljene samo digestivne tegobe.

Razvojem neuroloških simptoma i znakova bolesti dijagnostičko usmeravanje je olakšano.

Važan je i epidemiološki podatak o konzumi­ranju sumnjive konzervisane ili termički nedo­voljno obrađene hrane.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva izolaciju klostridija iz  uzoraka preostale sumnjive brane ili iz stolice obolelih.

Dijagnostički i terapij­ski značaj ima identifikacija botulinskog toksina u serumu obolele osobe, a njegova tipi­zacija služi u epidemijskim istraživanjima.

u početku bolesti botulizam liči na druge alimentarne intok­sikacije, praćene digestivnim tegobama.

Razvijena neurološka slika botulizma podseća na neke druge bolesti, kao što su poliomijeiitis, poliradikuloneuritis, encefalitis, kranijalni neuritis, miastenija gravis, tumori zadnje lobanjske jame, trovanja metil-alkoholom, atropinom, glji­vama i dr.

Kako se leči botulizam?

Botulizam se leči u bolničkim ustanovama, a najsigurnije u jedinicama intenzivne nege.

Specifično lečenje se sastoji u primeni polivalentnog antibotulinskog seruma, koji sadrži A, B i E antitoksine botulizma.

Serum treba dati što pre, sa namerom da specifična antitela vežu slobodne količine toksina koje su u cirkulaciji i spreče nje­govo dalje prodiranje u nervno tkivo.

Serum se daje kod težih, brzo napredujućih oblika bolesti. S obzirom da je serum životinjskog porekla, potrebno ga je dati s probom i uz desenzibilizaciju.

Antibiotici nemaju efekta na toksin botuliz­ma, ali se primenjuju za eliminaciju vegetativnih oblika bakterija, koje se mogu naći u digestivnom sistemu obolelih. Preporučuje se intravenska primena kristalnog penicilina u dnevnoj dozi od 10-15 000 000 jedinica, podeljenog u tri pojedi­načne doze.

Pored penicilina, može se primeniti intravenski metronidazol u dozi od 500 mg na 8 sati. Ređe se koriste cefalosporini, tetraciklini, aminoglikozidi ili hloramfenikol.

Nespecifične mere lečenja treba da pomognu bolesniku u smanjenju subjektivnih tegoba. Najčešće se koriste inhibitori holinesteraze, kao što su fizostigmin ili prostigmin.

Ako se dijagnoza botulizma postavi rano, značajno je ispiranje želuca i evakuacija preosta­log sadržaja iz digestivnog sistema. Istu svrhu ima primena dubokih rektalnih klizmi.

Kod pacijena­ta sa poremećenim gutanjem potrebno je plasirati nazogastričnu sondu, čime se obezbeđuju ishrana bolesnika i put ta primenu lekova.

U najtežim oblicima bolesti, kada je ispoljena respiratorna insuficijencija, uspostavlja se veštačko disanje. Obezbedenjt disajnih puteva se postiže plasiranjem tndotrahealnog. Kod ovakvih bolesnika se sprovodi kon­tinuirano praćenje vitalnih funkcija, stalni nadzor i nega, naročito disajnih puteva, što se ostvaruje u jedinicama intenzivnog lečenja i reanimacije.

Prognoza i ishod bolesti zavi­se od količine unetog otrova i tipa neuro toksina kao i mera i postupaka u toku lečenja. Neizvestan ishod imaju bolesnici sa respiratornom insuficijencijom i kvadriplegijom.

U takvim slučajevima moguće su brojne komplikacije na kardiovasku­larnom i respiratornom sistemu, koje odlučuju o ishodu bolesti

Posle preležane bolesti moguće su posledice, najčešće u vidu mišićne slabosti ekstremiteta, pa je potrebno nastaviti sa rehabilitacionim lečenjem.

Specifična zaštita protiv botulizma se sprovodi primenom polivalentne vakcine, koja sadrži A, B i E tipove botulinskog anatoksina. Daje se u tri doze, uz “buster” revakcinaciju posle godinu dana. Vakcinacija je fakultativna a najčeš­će se vakcinišu laboratorijski i veterinarski radni­ci. Vakcinalni imunitet traje oko pet godina.

Nespecifične mere borbe protiv botulizma odnose se na termičku obradu hrane, kao i na dosledno sprovodenje svih mera i postupaka kon­trole u proizvodnji konzervirane hrane.