Šta je bolest spavanja?

Bolest spavanja ili afrička tripanozomijaza uzrokovana je flagelarnim protozoama koje pripadaju kompleksu Trypanosoma brucai, a prenosi se na ljude cece-muvama. Kod nelečenih pacijenata, tripanozome prvo uzrokuju febrilnu bolest (sa povišenom telesnom temperaturom), a posle više meseci ili godina nas­taju progresivni neurološki poremećaji i smrt.

Bolest u istočnoj i zapadnoj Africi uzrokuju dve podvrste: X brucei rhodesiense i T. brucei gambiense. Ove dve podvrste se morfološki ne mogu razlikovati, ali uzrokuju bolesti koje su epidemiološki i klinički različite. Paraziti se prenose cece-muvama roda glosina koje piju krv. Insekti se zaraze kada se hrane krvlju inficiranog sisara domaćina. Posle više ciklusa razmnožavanja u crevu vektora, paraziti migriraju u pljuvačne žlezde. Do prenosa infekcije na čoveka dolazi inokulacijom u toku krvnog obroka. Paraziti se razmnožavaju u krvi i drugim ekstracelularnim prostorima.

Tripanozome koje uzrokuju bolest spavanja se nalaze samo u Africi. Svake godine se prijavljuje oko 20.000 novih slučajeva. Ovaj broj je sigurno značajno manji od stvarne incidence. Ljudi su jedini rezervoar T. brucei koja je široko rasprostranjena u predelima tropskih šuma centralne i zapadne Afrike.

Primarno je problem seoskog stanovništva. Turisti retko bivaju inficirani. Tripanotolerantne antilope u savanama i predelima obraslim drvećem centralne i istočne Afrike, glavni su re­zervoar T. brucei rhodesiense. Stoka se takođe može inficirati, ali i oboleti. Pošto se cece-muve hrane krvlju divljih životinja, čovek se inficira slučajno, obično dok radi u predelima gde posto­je inficirana divljač i vektori. Povremeno se mogu inficirati i posetioci rezervata u istočnoj Africi.

Kako se manifestuje bolest spavanja?

Kod nekih pacijenata se na mestu inokulacije parazita javlja bolan tripanozomijalni šankr.

U 1. stadijumu bolesti javlja se febrilnost. Tipično, naleti visoke tempe­rature traju nekoliko dana, a razdvojeni su periodima afebrilnosti.

Limfadenopatija je izražena kod T.gambiense tripanozomijaze. Limfni čvorovi su lako uvećani, pokretni, gumasti i bezbolni. Cervikalni čvorovi su često vidljivi. Često postoje svrab i ospa, ponekad se javljaju malaksalost, glavobolja, artralgije, gubitak telesne težine, edemi, hepatosplenomegalija i tahlkardija.

Invazija CNS-a (2. stadijum bolesti) se karakteriše postepenim razvojem promenliivlh neuro­loških manifestacija koje su praćene progresivnim abnormalnostima u likvoru. Razvijaju se progre­sivna indiferentnost i pospanost u toku dana (zbog čega je bolest dobila ime “bolest spavanja”), što se nekad smenjuje uznernirenošću i nesani­com u toku noći.

Oboleli imaju ravnodušan pogled, usporenu pokretljivost, a govor postaje isprekidan i nejasan.

U termi­naluoj fazi, progresivni neurološki poremećaji završavaju se komom i smrću.

Najznačajnija razlika između zapadno- i istočnoafričke tripanozomijaze je što istočna ima akutniji tok. Kod turista se sistemski znaci infek­cije, kao što su povišena temperatura, malaksalost i glavobolja javljaju pre kraja puta ili neposredno po povratku kući.

Tahikardija, koja nije u skladu sa febrilnošću, često se javlja rano u toku bolesti uzrokovane T.b. rhodesiense a do smrti može doći zbog aritmija i kongestivne srčane insuficijencije pre razvoja bolesti CNS-a. Obično kod nelečene istočnoafričke tripanozomijaze dolazi do smrti u roku od nekoliko nedelja ili meseci, često bez jasne razlike između 1. i 2. stadijuma.

Kako se postavlja dijagnoza bolesti spavanja?

Definitivna dijagnoza afričke tripanozomijaze zahteva detekciju parazita. Ako pos­toji šankr, treba istisnuti tečnost i pregledati je direktno, svetlosnim mikroskopom, jer se tako mogu videti izrazito pokretne tripanozome.

Ako paraziti ne mogu da se nađu pomenutim pregledima, preporučuje se metoda koncentracije   centrifugiranjem   u  kapilarnoj cevčici. Tripanozome se mogu naći i u punktatu kostne srži. Aspirat se može inokulisati u tečne hranljive podloge i krv, aspirat limfnog čvora i likvor.

Uzorak se može inokulisati i u miševe i pacove, ako se sumnja da sadrži T.b. rhodesiense, gde dolazi do izražene parazitemije za 7-14 dana. Iako je ovaj metod visoko senzitivan za detekciju T.b. rhodesianse, nije značajan za detekciju T.b. gambiensi, zbog specifičnosti domaćina.

Neophod­no je pregledati likvor svih pacijenata kod kojih se sumnja na afričku tripanozomiozu. Ovde postoje povećan pritisak likvora, pleocitoza i hiperproteinorahija. Tripanozome se mogu videti u sedi­mentu centrifugiranog likvora. Serološka dijagnos­tika kod afričke tripanozomijaze ima značaja samo za epidemiološku anketu.

Kako se leči bolest spavanja?

Lekovi koji se koriste u terapiji afričke tripanozomijaze su suramin, pentamidin i organski preparati arsena. Izbor terapije je sledeći:

Prvi stadijum, zapadnoafrička tripanozomioza (gambienze), leci se suraminom ili eflornitinom. Kao alternativa, primenjuje se pentamidin.

Drugi stadijum, ( patološki nalaz u likvoru), zapadnoafričku tripanozomiozu, treba lečiti eflornitinom.

Treba napomenuti da se radi o grupi veoma toksičnih lekova, koji imaju veliki broj neželjenih dejstava, te se lečenje mora sprovoditi pod strogim nadzorom lekara.

Tripanozomijaza predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u Africi. U nekim predelima je postignut značajan napredak u eradikaciji vektora i lečenju inficiranih osoba, ali ne postoji saglasnost o pristupu rešavanju problema. Individualno se može sma­njiti rizik od bolesti izbegavanjem boravka u pre­delima gde postoje inficirani insekti, nošenjem zaštitne odeće i korišćenjea repelenata. Hemoprofilaksa se ne preporučuje, a ne postoji ni vakcina koja sprečava transmisiju parazita.