Šta je filarijaza?
Pojam filarijaze obuhvata infekcije većim brojem parazitskih vrsta čiji se životni ciklus odvija u tropskim predelima, među kojima su najznačajnije: Wuchereria bancrofti (W.ban-crofti), Brugia malayi (B.malayi) Onchocercus volvulus (O.volvuhis) i Loa loa (L.loa). Navedene nematode oštećuju, u formi odraslog parazita, limfno ili potkožno tkivo, dok se mlade forme ovih parazita (mikrofilarije) šire krvnom strujom i u druge organe, pa uz karakteristične kliničko-laboratorijske manifestacije izazivaju njihova oštećenja.
Limfatične filarijaze.Ovu formu bolesti izazivaju W. bancrofti i B malayi/ timoru
W. bancrofti je najrasprostranjenija filarijaza tropskih krajeva, s obzirom da se oboleli mogu naći u Aziji, pacifičkim ostrvima, Africi, Južnoj Americi i Karibima. Čovek je jedini definitivni domaćin parazita. U urbanim sredinama bolest prenosi kućna mušica, Culex fatigans, dok su u seoskom okruženju prenosioci komarči roda Aedes i Anophèles. B. malayi se javlja najčešće u Kini, Japanu, Koreji, Maleziji i Filipinima.
Patološke promene koje parazit izaziva u ovoj formi oboljenja nalaze se u limfatičnim strukturama, koje oštećuju odrasli paraziti. Oni žive u aferentnim putevima ili sinusima limfnih čvorova, izazivajući njihovu dilataciju i zadebljanje zida. Zahvaćene limfne i okolne tkivne strukture infiltrisane su plazma ćelijama, eozinofilima i makrofagnim ćelijama, kao posledica prisustva parazita, ali i imunskih procesa koje on indukuje.
Limfedem, hronična staza i oštećenje funkcionalne sposobnosti zahvaćenih regija odlika su završnog stadijuma bolesti.
Kako se manifestuje filarijaza?
Kliničke manifestacije limfatične filarijaze su, pored asimptomatske mikrofilarijemije koja protiče praktično bez kliničke simptomatologije, hidrocela, zapaljenje limfnih sudova i opstrukcija limfnih pute va, najčešće donjih ekstremiteta.
U inficiranih muškaraca bolest se često razvija u mošnicama, zbog prisustva odraslog parazita u spermatičnoj vrpci. Nastaje hidrocela, koja se dalje komplikuje skrotalnom elefantijazom.
Infekcija se može razvijati pod slikom akutnog limfangitisa i limfadenitisa, praćenih povišenom telesnom temperaturom koja se može vise puta ponavljati, mada se akutna evolucija obično završi za 7-10 dana. Kako parazit nastavi život u zahvaćenom limfnom čvoru, dalje se razvija descendentni limfadenitis sa distalnom stazom koja olakšava nastanak trombofiebitisa, infekcija kože i mekih tkiva. Opstrukcija limfotoka i trajne posledice u vidu razvoja edema do elefantijaze, uzrok su teške invalidnosti obolelih.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza bolesti postavlja se nalazom parazita. Odrasli parazit skriven je u limfnim strukturama, ali se mikrofilarije mogu naći u krvi, tečnosti hidrocele ili rede u drugim eksudatima. Navedene tečnosti pregledaju se pod mikroskopom, direktno ili nakon različitih metoda koncentrisanja. Mikrofilarije imaju karakterističan oblik končića, dugih oko 200-250 nm i aktivno se kreću u vidnom polju. One se u najvećeg broja obolelih nalaze noću, dok se u obolelih iz regija Pacifika mogu naći i u toku dana, pokazujući najveću aktivnost u poslepodnevnim satima. Eozinoniija, povišena koncentracija IgE i nalaz specifičnih antitela takođe su od dijagnostičke vrednosti. Molekularno-biološe dijagnostičke tehnike, posebno reakcija polimerizacije lanaca (PCR) za sada se koriste u istraživačke svrhe.Terapija:
Kako se leči filarijaza?
Lek izbora je dietilkarbamazin (DEC), u dozi od 6 mg/kg, odjednom ili podeljen u više dnevnih porcija, u trajanju od 2-3 nedelje. Lek deluje uglavnom na mikrofilarije. U poslednje vreme primenjuje se sa ohrabrujućim uspehom ivermectin, samo u jednoj dozi. Neželjeni efekti lečenja su drhtavica, povišena telesna temperatura, artralgije, glavobolja i povraćanje. Objašnjavaju se oslobađanjem antigena iz uništenih filarija, pa su u korelaciji sa težinom infekcije. Da bi se izbegli, preporučuje se započinjanje terapije manjim dozama DEC-a.
Zaštita od infekcije obuhvata zaštitu od uboda insekata i njihovo uništavanje primenom insekticida. DEC se može takođe primeniti u profilaktičke svrhe u hiperendemskim regijama.