Tenijaza (govedja i svinjska pantljičara)

Tenijaza je infekcija intestinalnog trakta izazvana odraslim formama goveđe (T.saginata) i svinjske pantljičare (T. solium). Cisticerkoza je infekcija različitih tkiva larvalnim cistama kada je pacijent intermedijarni domaćin parazita, a infekcija nastaje ingestijom jaja parazita.

T saginata i T. solium su helminti (crvi) koji pripadaju klasi cestoda (pantljičara). Odrasli paraziti su dugački oko 2-8 m, a mogu žive ti u tankom crevu i više od 20 godina.

Odrasli paraziti se nalaze samo u digestivnom traktu, dok se larve moću naći u različitim organima. Čovek je definitivni doma­ćin odraslih formi obe pantljičare, ali može biti i intermedijarni domaćin T. soliuma.

Infekcija nas­taje ingestijom nedovoljno termički obrađenog goveđeg, odnosno svinjskog mesa, koje sadrži cisticerkuse, larvalne forme parazita. Pomoću želudačne kiseline cisticerkusi se aktiviraju, pe­netriraju u mukozu tankog creva za koju se vezuju pomoću skoleksa i potom dolazi do razvoja odras­log parazita procesom strobulacije, odnosno stvaranjem lanca proglotida.

Klinička slika

Tenijaza je, najčešće, asimp tomatska infekcija, mada se mogu javili bolovi u epigastrijumu, povraćanje, protiv, gubitak apetita, gubitak u telesnoj težini.

Cisticerkoza može imati različite kliničke manifestacije, ali se najčešće ispoljava simptomi­ma i znacima afekcije CNS-a i poprečnoprugastih mišića.

Simptomi cisticerkoze se javljaju tek 4-5 godina nakon infekcije.

Neurocisticerkoza je najčešće parazitarno oboljenje CNS-a. Klinička prezentacija neurocisticerkoze zavisi od broja i lokalizacije cisticerkusa, kao i inflamatornog odgovora domaćina. Može se manifestovati konvulzijama, simptomima i znaci­ma povišenog intrakranijumskog pritiska kao šio su glavobolja, povraćanje, poremećaj vida, vrto­glavica, ataksija, konfuzno stanje, znacima hidrocefalusa (edem papile očnog živca, mentalni poremećaji), simptomima i znacima hroničnog meningitisa, arahnoiditisa (subarahnoidna neu­rocisticerkoza), fokalnim neurološkim znacima, neurološkom slikom cerebrovaskularnos insulta itd.

S obzirom da odrasli paraziti T. soliuma i T. saginate mogu živeti godinama u tankom crevu, nelečena infekcija se može komplikovati kliničkom slikom hroničnog crevnog oboljenja.

Jaja T. soliuma su pokretna, migriraju oko anusa, mogu se naći u predelu perineuma i na odeći, što može izazvati nelagodnost, ali i ozbiljne anksiozne reakcije pacijenta.

Ukoliko se ne pre­kine razvojni ciklus T. soliuma, postoji realan rizik (za osobe iz okoline pacijenta, ali i za samog paci­jenta sa tenijazom), za nastanak neurocisticerkoze koja može imati veoma nepovoljan tok, praćen različitim komplikacijama.

Dijagnoza

Pošto su T. solium i T. sagitmm striktni intraluminalni paraziti, dijag noza se postavlja detekcijom jaja ili proglotida u stolici pacijenta. Jaja T. soliuma se mogu naći i u peri-analoj regiji, pa se, ukoliko se ne identifikuju u stolici, koristi metoda sa lepljivim celofanom (Grahamova metoda), na kome se do bija otisak perianalne regije.

Potrebno je oprezno rukovati uzorcima materijala uzetih za dijagnozu, pošto su jaja T. soliuma infektivna za ljude i mogu izazvati cisticerkozu.

Dijagnoza cisticerkoze se postavlja na osnovu kliničke slike, radioloških i seroloških ispitivanja, kao i epidemiološke situacije.

U diferencijalnoj dijagnostici tenijaze mogu se razmatrati druge crevne infekcije, ali je dijagnoza najčešće laka i postavlja se detekcijom jaja ili proglotida u stolici. Neurocisticerkoza može dati kliničku sliku tumo­ra mozga, cerebrovaskularnog insulta, drugih fokalnih neuroloških lezija, intracerebralne hemoragije, meningitisa itd.

Lečenje

U terapiji tenijaze preporučuju se niklosamid i prazikvantel per os, koji imaju citocidalni efekat na intraluminalne parazite.

Niklosa­mid se daje u jednoj dozi, odraslima 2 g (4 tablete od 500 mg), deci uzrasta 2-6 godina daje se lg, a deci mlađoj od 2 godine daje se 500 mg.

Prazikvantel se, takođe, daje u jednoj dozi od 5-10 mg/kg tt. Lečenje ovim lekovima se smatra efikasnim ukoliko se proglotide ne pojave u stoli­ci nakon 4 meseca.

Terapija neurocisticerkoze je, pre svega, simp­tomatska i usmerena je na kontrolu konvulzija i smanjenje povišenog intrakranijumskog pritiska usled hidrocefalusa.

Antiparazitarni lekovi koji se primenjuju u lečenju neurocisticerkoze su albendazol i prazik­vantel.

Albendazol se daje per os, 15 mg/ kg tt, podeljen u 2-3 dnevne doze, u toku 8-28 dana.

Prazikvantel remeti homeostazu kalcijuma i izaziva mlitavu paralizu odraslog parazita. Primenjuje se per os, 50-60 mg/kg tt tri puta dnevno u toku 15 dana, ili 100 mg/kg tt tri puta dnevno, ali samo jedan dan.

Ukoliko se lečenje tenijaze ne sprovede, nastavljaju se izlučivanje proglotida fecesom, kontaminacija okoline jajima i perma­nentno održavanje životnog ciklusa parazita.

Tok i ishod cisticerkoze zavise od lokalizacije i broja cista, blagovremeno postavljene dijagnoze i primenjene terapije.

Osnovna prevencija tenijaze adekvatna priprema mesa. Temperatura viša 56°C u toku 5 minuta razara cisticerkuse. Hlađe­nje posoljenog mesa u toku dužeg perioda, kao i hlađenje mesa na -10°C u toku 9 dana, takođe razara cisticerkuse. Opšte preventivne mere podrazumevaju pregled mesa pre upotrebe i adekvatnu dispoziciju ljudskog fecesa.

U prevenciji cisticerkoze neophodno je mak­simalno otklanjanje mogućnosti ingestije jaja iz fecesa osoba koje boluju od tenijaze, što se postiže dobrom ličnom higijenom, adekvatnom dispozi­cijom fekalnog sadržaja, terapijom i prevencijom humane intestinalne infekcije (tenijaze).