Bril-Cinserova (Brill-Zinsser) bolest

Bril-Cinserova (Brill-Zinsser) bolest je kasni recidiv pegavca.

Bolest se javlja u svim kra­jevima sveta u kojima je nekada bilo pegavca ili ga još uvek ima, ili gde žive ljudi koji su nekada preboleli pegavac.

Smatra se da rikecije ostaju u orga­nizmu u latentnom stanju i da se mogu aktivirati kada oslabe mehanizmi imunskog nadgledanja. Ona se javlja sporadično, nema sezonski karakter i nije vezana za vašljivost. Važna je jer je rezervoar infekcije i u vašljivoj sredini može da pokrene epi­demiju.

 Patoanatomske promene su analogne promenama kod pegavca, ali mnogo slabije izražene.

Klinička slika

Klinička slika odgovara lakšem obliku pegavca.

Bolest traje 7-11 dana, temperatura nikad nije visoka, remitentna je, osip je slabije izražen, kraće traje, često ga nema. Komplikacije su retke, a letalitet veoma nizak.

Dijagnoza   i   diferencijalna   dijagnoza

Dijagnoza bolesti je veoma teška, ali anamnestički podatak o preleženom pegavcu ili boravku u endemskim krajevima, pored kliničke slike u kojoj dominiraju glavobolja i eventualno ospa, govore joj u prilog.

Ispravna dijagnoza može se postaviti samo putem analize titrova antitela: kod Bril-Cinserove bolesti antitela koja vezuju komplement dosežu najviše titrove oko 10. dana bolesti, a kod pegaca oko. 16. dana; u toku pegavca stvaraju se antitela koja su u IgM klasi, koja se ne javljaju u toku Bril-Cinserove bolesti ili su veoma niska; u toku Bril-Cinserove bolesti visoka su antitela u IgG klasi imunoglobulina; rezultati Weil-Felixove reak­cije su kod Bril-Cinserove bolesti niski ili negativni.

Terapija

Leči se kao i pegavac.

 Kako se ne zna zašto kod ljudi koji su preboleli pegavac dolazi do Brilove bolesti, ne može se reći kako bi se mogla sprečiti. Treba paziti da bolesnik nema vaške, jer je tada zarazan. U osnovi, profilaksa pegavca je profilaksa Bril-Cinserove bolesti.