Plaut-Vinsentova angina

Plaut-Vinsentova angina ili fuzospirohetna ulceromembranozna angina je posebna vrsta upale ždrela, koju karakteriše nesklad između obilnog nalaza u guši i relativno dobrog opšteg stanja bolesnika. Promene su naj­češće jednostrane, samo na jednoj tonzili. Znaci infekcije su slabo izraženi.

Bolest izazivaju Borrdia vincenti i Bacillus fusiformis, koji žive u simbiozi i obično se iz brisa guše izoluju u “čistoj kulturi”. Najvero-vatnije su za pojavu bolesti, uz fuzospirohete, potrebni i predisponirajući faktori: opšta neuhra-njenost, nedostatak vitamina, oslabljena otpor­nost i iscrpljenost organizma.

Bolest se javlja sporadično. Pojava bolesti u više osoba iz porodice ili kolektiva (internata, zatvora) ukazuje da je bolest prenosiva.

Klinička slika

Osnovne kliničke odlike bo­lesti su prisustvo ulcerozne angine i regionalnog limfadenitisa (uvećanja limfnih žlezda).

Bolest počinje lako povišenom tem­peraturom, neznatno izmenjenim opštim stanjem, lokalnim promenama na tonzilama u vidu ulcera-cija (ulceromembranozne promene), ponekad praćenih i ulceroznim stomatitisom.

Iz usta se oseća neprijatan zadah (foetor ex ore). Regionalni limfni čvorovi vrata su umereno uvećani Iako je bolest blaga, ima produžen tok. Promene u guši traju 2-4 nedelje.

Ulcerozni ili ulceromembranozni oblik.

Promene su obično jednostrane, ograničene na tonzilu, a histopatološki odgovaraju nekrotičnoj angini. Na tonzili se stvaraju sivobele naslage slične naslagama kod difterije i za nekoliko dana nastaje duboka ulceracija prekrivena prljavim, zelenkasto-sivim naslagama. Ulceracija je oivičena crvenim rubom, a okolina tonzile je nepromenjena. Submandibularni limfni čvorovi su uvećani.

Difteroidni oblik. Ovaj oblik je sličan dif­teriji. Tamnosive naslage pokrivaju veću ili manju površinu tonzila. Naslage se ponekad šire i na nepčane lukove, nepce i uvulu. Za razliku od ulceroznog oblika, proces kod difteroidnog oblika je obično obostran, uz promenjeno opšte stanje bolesnika.

Lakunarni oblik. Ovaj oblik je redak Po izgle­du se ne razlikuje od drugih lakunarnih angina.

Dijagnoza

Dijagnoza kod ulceroznog oblika angine se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje nalazom fuziformnih bacila i spiroheta u brišu guše.

Kod difteroidnog i lakunarnog obli­ka nalaz brisa guše postavlja dijagnozu i rešava diferencijalnu dijagnozu. Obično su prisutne umerena leukocitoza s neznatnim skretanjem ulevo ili umerena limfomonocitoza.

Diferencijalno dijagnostički treba uzeti u obzir difteriju ždrela, infektivnu mononukleozu, anginu kod sifilisa, tuberkulozu tonzila, gljivičnu anginu, neoplazmu tonzile, limfogranulomatozu, leukozu i agranulocitozu.

Plaut-Vinsentova angina ima dobru prognozu. Retke su komplikacije: krvare­nja, apsces ili gangrena pluća.

Lečenje

Plaut-Vinsentova angina se uspešno leci peniciliinoin (800.000 Lj. dn.) kao i streptokok­na angina, ili metronidazolom (3×200 mg dnevno, peroralno) 10 dana. Kod osoba alergičnih na peni­cilini može se primeniti erythromycin (4×500 mg dnevno, peroralno) ili cefaleksm (4×500 mg dnevno, peroralno) u toku 10 dana. Simptomatska terapija je ista kao i kod drugih angina.

Potrebni su izolacija i lečenje bolesnika, otklanjanje faktora koji stvaraju pre­dispoziciju za nastanak Plaut-Vinsentove angine.