Plaut-Vinsentova angina
Plaut-Vinsentova angina ili fuzospirohetna ulceromembranozna angina je posebna vrsta upale ždrela, koju karakteriše nesklad između obilnog nalaza u guši i relativno dobrog opšteg stanja bolesnika. Promene su najčešće jednostrane, samo na jednoj tonzili. Znaci infekcije su slabo izraženi.
Bolest izazivaju Borrdia vincenti i Bacillus fusiformis, koji žive u simbiozi i obično se iz brisa guše izoluju u “čistoj kulturi”. Najvero-vatnije su za pojavu bolesti, uz fuzospirohete, potrebni i predisponirajući faktori: opšta neuhra-njenost, nedostatak vitamina, oslabljena otpornost i iscrpljenost organizma.
Bolest se javlja sporadično. Pojava bolesti u više osoba iz porodice ili kolektiva (internata, zatvora) ukazuje da je bolest prenosiva.
Klinička slika
Osnovne kliničke odlike bolesti su prisustvo ulcerozne angine i regionalnog limfadenitisa (uvećanja limfnih žlezda).
Bolest počinje lako povišenom temperaturom, neznatno izmenjenim opštim stanjem, lokalnim promenama na tonzilama u vidu ulcera-cija (ulceromembranozne promene), ponekad praćenih i ulceroznim stomatitisom.
Iz usta se oseća neprijatan zadah (foetor ex ore). Regionalni limfni čvorovi vrata su umereno uvećani Iako je bolest blaga, ima produžen tok. Promene u guši traju 2-4 nedelje.
Ulcerozni ili ulceromembranozni oblik.
Promene su obično jednostrane, ograničene na tonzilu, a histopatološki odgovaraju nekrotičnoj angini. Na tonzili se stvaraju sivobele naslage slične naslagama kod difterije i za nekoliko dana nastaje duboka ulceracija prekrivena prljavim, zelenkasto-sivim naslagama. Ulceracija je oivičena crvenim rubom, a okolina tonzile je nepromenjena. Submandibularni limfni čvorovi su uvećani.
Difteroidni oblik. Ovaj oblik je sličan difteriji. Tamnosive naslage pokrivaju veću ili manju površinu tonzila. Naslage se ponekad šire i na nepčane lukove, nepce i uvulu. Za razliku od ulceroznog oblika, proces kod difteroidnog oblika je obično obostran, uz promenjeno opšte stanje bolesnika.
Lakunarni oblik. Ovaj oblik je redak Po izgledu se ne razlikuje od drugih lakunarnih angina.
Dijagnoza
Dijagnoza kod ulceroznog oblika angine se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje nalazom fuziformnih bacila i spiroheta u brišu guše.
Kod difteroidnog i lakunarnog oblika nalaz brisa guše postavlja dijagnozu i rešava diferencijalnu dijagnozu. Obično su prisutne umerena leukocitoza s neznatnim skretanjem ulevo ili umerena limfomonocitoza.
Diferencijalno dijagnostički treba uzeti u obzir difteriju ždrela, infektivnu mononukleozu, anginu kod sifilisa, tuberkulozu tonzila, gljivičnu anginu, neoplazmu tonzile, limfogranulomatozu, leukozu i agranulocitozu.
Plaut-Vinsentova angina ima dobru prognozu. Retke su komplikacije: krvarenja, apsces ili gangrena pluća.
Lečenje
Plaut-Vinsentova angina se uspešno leci peniciliinoin (800.000 Lj. dn.) kao i streptokokna angina, ili metronidazolom (3×200 mg dnevno, peroralno) 10 dana. Kod osoba alergičnih na penicilini može se primeniti erythromycin (4×500 mg dnevno, peroralno) ili cefaleksm (4×500 mg dnevno, peroralno) u toku 10 dana. Simptomatska terapija je ista kao i kod drugih angina.
Potrebni su izolacija i lečenje bolesnika, otklanjanje faktora koji stvaraju predispoziciju za nastanak Plaut-Vinsentove angine.