Rikecioze (Rickettsioses)

Pojam “rikecioze” (Rickettsioses) podrazumeva bolesti koje izazivaju mikroorganizmi iz porodice rikecija (Rickettsiae).

Etiologija. Rikecije su sitni, striktno unutarćelijski pleomorfni gram-negativni kokobacili. U prirodnim uslovima žive u digestivnom traktu insekata (vaške, buve, krpelji itd.) koji se hrane krvlju sisara. Životinje retko boluju od rikecioza, uglavnom su asimptomatski inficirane.

Rikecije imaju zajednički, grupno specifični antigen, i tipski specifične antigene.

Od svih rikecioza samo je pegavi tifus (typkus exantliematicus) isključivo bolest čoveka. Njega prenose vaške koje parazitiraju isključivo na čoveku (pedicidus corporis). Druge rikecije žive u prirodi u ciklusu kruženja između životinje i vektora. Čovek se slučajno infi­cira ubodom krpelja tokom boravka u regionima u kojima rikecija živi, odnosno inhalacijom zaražene prašine (Q groznica). Stoga su te bolesti endemskog karaktera, javljaju se sporadično, redje u epidemijama ograničenog karaktera.

U organizmu čoveka rikecije se naseljavaju u endotelne ćelije kapilara i sitnih krvnih sudova, čime dovode do destrukcije endotela, tromboze i rupture malih krvnih sudo­va, sa okolnom infiltracijom mononuklearnimleukocitirna. Usled različitih intenziteta i lokali­zacije ovih dešavanja nastaju sve manifestacije rikecioza, od povišene temperature do različitih osipa.

Klinička slika

Klinička slika rikecioza je veoma heterogena, mada se mogu izdvojiti neke zajedničke karakteristike: inkubacija je 10-30 dana, oboljenja traju jednu do nekoliko nedelja, počinju naglo, visokom temperaturom, glavobo­ljom, malaksalošću i prostracijom. Kod infekcija praćenih ospom, ospa izbija oko 5. dana bolesti.

Bolest se završava krajem 2. nedelje litičnim ili kritičnim padom temperature. Nakon preležane bolesti imunitet zaostaje. Kod ovih rikecioza javl­jaju se antitela koja reaguju sa proteusom OX-19 (Weil-Felixova reakcija). Druga grupa rikecioza su bolesti u toku kojih se ne javljaju ni ospa ni antitela koja reaguju u Weil-Felixovoj reakciji (npr. Q groznica).

Dijagnoza

Dijagnoza rikecioza je teška, s obzirom da su mnoge bolesti manifestovane visokom temperaturom, glavoboljom i ospom. Ukoliko postoji sumnja, neophodno je uraditi specifične serološke analize. Dijagnozu olakšavaju endemski karakter bolesti i dobro uzeta epidemi­ološka anamneza.

Terapija

Lečenje rikecioza je kauzalno (tetraciklini, hloramfenikol, itd.) i simptomatsko (mirovanje, antipiretici, rehidratacija, kortikosteroidi, itd.).

Prevencija rikecioza se odnosi na presecanje lanca infekcije, koji je karakterističan za svaku rikeciozu pojedinačno.