Groznica pacovskog ujeda  (sodoku)

Groznica pacovskog ujeda ili sodoku je sistemska febrilna bolest koja pripada zoonozama, a prenosi se na čoveka ujedom pacova ili drugih malih glodara. Infekcija postaje manifestna tek posle zarastanja rane.

Naziv “sodoku” na japanskom znači pacuvski otrov (“so” = pacov; “doku” = otrov). Bolesi se klinički manifestuje lezijom na mestu ujeda, regionalnim limfadenitisom i limfangitisom, povratnom febrilnošću, ospom, bolovima u mišićima i zglobovima, a u težim slučajevima i simptomima afekcije CNS-a.

Izazivači groznice pacovskog ujeda su dve vrste bakterija: Streptobacillus monil­iformis i Spirillum minus. Obe bakterije su nor­malni stanovnici usne duplje glodara. Moguća je istovremena infekcija sa oba mikroorganizma.

Groznica pacovskog ujeda se retko javlja u Evropi. Najviše je ima u tropskim i suptropskim predelima (Indija, Japan, Indo­nezija). Izvor infekcije su glodari. Glavni rezervoar bakterija su pacovi. Međutim, i druge životinje (miš, pas, mačka, veverica, lasica) mogu preneti uzročnike bolesti. Osim ujedom, infekcija se prenosi na čoveka i hranom zagađenom izmetom inficiranih životinja. Najčešće obolevaju mala deca, koju pacovi ujedu u toku spavanja. Bolest se javlja uglavnom sporadično. Epidemije su retke, a nastaju konzumiranjem hrane zagađene izmetom

Klinička slika

Postoje izvesne razlike u kliničkoj slici između groznice pacovskog ujeda izazvane Streptobaciollus moniliformis i Spirillum minus.

Bolest pacovskog ujeda izazvana S.monili­formis ima nagli početak, obično 10 dana nakon pacovskog ujeda, sa visokom temperaturom, drhtavicom, glavoboljom, povraćanjem i bolovi­ma u mišićima. U perifernoj krvi prisutna je Ieukocitoza sa polinukleozom.

Posle 2-4 dana od početka bolesti, u 90% bolesnika se razvija ospa. Ona je generalizovana, morbiliformna ili petehijalna, ponekad konfluentna i može zahvatiti i dlanove i tabane.

Artralgije (bolovi u zglobovima) su česte, a mogu biti praćene i znacima mono- ili poliartritisa. :esto su zahvaćeni veliki zglobovi: kolena, lakatni i ručni zglobovi.

Posle nekoliko dana temperatura se spontano normalizuje a većina simptoma iščezava za 2 nedelje. Međutim, bez terapije, bolest sa epi­zodama febrilnosti nepravilnog intervala može da traje nedeljama i mesecima. Nelečena bolest može dovesti do smrti bolesnika.

Bolest pacovskog ujeda izazvana Spirillum minus se javlja 1-4 nedelje posle pacovskog ujeda, kada je rana već zarasla. Mesto gde je bila rana počinje da boli, oti;e i zagnoji se. Ovo lokalno zapaljenje sa limfangitisom i limfadenitisom prate sistemske manifestacije: groznica, glavobolja i malaksalost. Temperatura naglo raste i praćena je drhtavicom. Traje 3-6 dana, potom naglo pada, uz izraženo znojenje. Posle 7-10 dana temperatura ponovo raste, ali je niža i kraće traje nego prvi put. Lokalna promena rane progredira u ulceraciju sa nepravilnim ivicama i granulacionim tkivom na dnu.

U prvoj nedelji bolesti može se javiti tam­nocrvena makulozna ospa na licu, ekstremitetima i trupu, a nema je na dlanovima i tabanima. Sa pojavom afebrilnosti ospa iščezava, ali se ponovo javlja sa sledećim skokom temperature. Nakon primenjene terapije temperatura pada i za 3-9 dana bolesnik postaje afebrilan.

Spontano izlečenje nas­taje za 1-2 meseca, a moguć je i relaps (ponavljanje bolesti) mesecima i godinama. Periodi febrilnosti ponavljaju se nedeljama i mesecima, a postepeno postaju sve blaži i kraći. U ovom obliku bolesti artritis i mialgije su retki.

Simptomi od strane CNS-a mogu biti različiti: hiperestezije, parestezije, pareze, poremećaj senzorijuma, pa čak i simptomi akutnog encefalitisa.

Komplikacije groznice pacov­skog ujeda su retke i javljaju se kod nelečenih bolesnika. Najozbiljnija komplikacija je endokarditis (zapaljenje unutra[njeg sloja srca). Moguć je i razvoj pneumonije, sepse, nefritisa i osteomijelitisa falange ujedenog prsta. Smrtnost u nelečenih bolesnika je 10%, a uzroci su najčešće endokarditis i pneumonija.

Dijagnoza

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkog podatka o ujedu pacova, kliničke slike, toka bolesti, a potvrđuje dokaziva­njem uzročnika u krvi, sekretu rane i limfnom tkivu, pozitivnim biološkim ogledom i porastom titra specifičnih antitela (testom imunofluorescencije, fiksacije komplementa i aglutinacije). Titar antitela jednak ili veći od 1:80 odgovara dijagnozi groznice pacovskog ujeda.

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir brojna oboljenja praćena febrilnošću: povratna groznica, trbušni tifus, sepsa, malarija, reumatski poliartritis i dr.

Lečenje

Obe forme groznice pacovskog ujeda se leće penicillinoni G (2×800.000 i.j. im. na dan.), tokom 14 dana. Kod bolesnika alergičnih na penicillin lečenje se sprovodi tetraciklinima (4×500 mg peroralno dnevno), takođe 14 dana. Doza antibiotika kod dece je zavisna od telesne mase. Ujedno, ranu treba odmah temeljno očisti­ti i, ako je indikovano, sprovesti antitetanusnu zaštitu. Spontano izlečenje nastaje za 1-2 meseca, ali u pojedinih bolesnika povišena temperatura se može vraćati tokom više godina.

Ishod bolesti. Pre uvođenja antibiotika u terapiju smrtnost je bila oko 10% bolesnika, dok danas u lečenih bolesnika nema smrtnih ishoda.

Osnove prevencije su deratizaci­ja i izbegavanje ujeda pacova. Izolacija bolesnika nije potrebna.