Kju groznica (Q fever)

Kju groznica (ova bolest se u anglosaksonskoj literaturi zove “Q fever”) je akutno oboljenje koje izaziva koksijela barneti (CoxieIIa burneti).

Koksijela barneti ima sve osobine rikecija, otporna je u spoljnoj sredini i može da preživi više od mesec dana u svežem mesu, ostav­ljenom na hladnom. U suvoj sredini pravi spore, tako da može da preživi više meseci na runu na temperaturi od 15-20°C. Veoma je patogena za ljude, smatra se da je jedan mikroorganizam dovoljan da izazove bolest.

Infekcija je rasprostranjena u ćelom svetu, prvenstveno u vidu asimptomatske infekcije domaćih, životinja. Osnovni rezezvoar su ovce, goveda i koze koji izlučuju koksijelu stolicom, mokraćom i mlekom, naročito tokom okota. S obzirom da je otporna u spoljnoj sredini i na isušivanje, u štalama stvara zarazni aerosol, pa obolevaju prvenstveno štalski radnici. Infekcija se može preneti i pijenjem inficiranog svežeg mleka.

U prirodi, koksijela kruži u ciklusu životinja-krpelj. Različiti artropodi, glodari, drugi sisani i ptice su prirodno zaraženi i mogli bi imati ulogu u infekcijama ljudi. Kju groznica se javlja vezano za obolevanje stoke, o čemu veterinari vode evi­denciju. U našoj zemlji se zna za endemsko žarište u Vojvodini. Ponekad se javi drugo žarište, ali uvek povezano sa obolevanjem stoke.

Klinička slika

Jedino ljudi obole uvek u kontaktu sa koksijelom bameti.

Bolest se karakteriše temperaturom, jakom glavoboljom, groznicom, izraženom malaksalošću, bolovima u mišićima i često bolom u grudnom košu. Temperatura je visoka (do 40°C) i traje do 3 nedelje. Ospa se nikada ne jav­lja. Ukoliko se tokom 2. nedelje bolesti javi nepro­duktivni kašalj, potrebno je uraditi rendgenografiju pluća, jer je to vreme kada se javljaju znaci pneumonije.

Na rendgenografiji pluća vide se senke po tipu intersticijalne pneumonije. U težim slučajevima može da dođe do lobarne konsolidacije, kada izgled senke liči na bakterijsku pneumoniju. Bolest može biti veoma teška kod starijih i iznemoglih ljudi.

Hepatitis se vidi kao uzgredan nalaz u toku pneumonije, manifestovan umerenim poviše­njem aktivnosti serumskih transaminaza, retko sa povišenim vrednostima bilirubina. U nekim delovima sveta, infekcija koksijelom barneti se ispoljava samo hepatitisom. Biopsijom jetre vide se difuzne granulomatozne promene, a imunofluorescentnom metodom se u tkivu može dokazati koksijela.

Intenzivne glavobolje ukazuju na zahvaćenost centralnog nervnog sistema, ali se retko javlja ispoljen meningitis ili encefalitis.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemiološko-kliničke sumnje, uz dokazivanje specifičnih antitela. Tehnika aglutinacije je speci­fičnija od tehnike vezivanja komplementa. U za­visnosti od vremena koje je proteklo od infekcije, razlikuju se antitela prve i druge faze, karakte­ristična za akutnu, odnosno hroničnu bolest. Najbrži a i najpouzdaniji rezultati dobijaju se imunofluorescentnom metodom. Ovom meto­dom mogu se razlikovati antitela u IgM i IgG klasi, što je važno za ranu dijagnozu bolesti.

Od drugih laboratorijskih pokazatelja nalaze se umereno ubrzana sedimentacija eritrocita i umerena leukocitoza.

Q groznica u početku liči na mnoga akutna oboljenja (influen­ca, druge virusne infekcije, salmoneloza, hepatitis, bruceloza), kasnije na mnoga bakterijska i virusna oboljenja, a i na pneumoniju izazvanu mikoplazmom pneumonije.

Terapija

Lečenje se sprovodi davanjem tetraciklina ili hloramfenikola u uobičajenim dozama. Davanje lekova treba nastaviti dok paci­jent ne postane afebrilan najmanje 5 dana. Deca se leče hloramfenikolom.

Endokarditis treba lečiti dugo, mesecima i godinama, prvenstveno tetraciklinima, uz konsultaciju kardiologa i kardiohirurga.

Letalitet Q groznice je nizak, oko 1% kod nelečenih, manje kod lečenih.

Sprečavanje infekcije najbolje se postiže pasterizacijom, mleka pre upotrebe i nošenjem zaštitnih maski tokom rada u prašini koja je u neposrednom kontaktu sa stokom, naročito tokom jagnjenja. U slučaju obolevanja stoke potrebna je izolacija, a ekskrete treba uništavati u autoklavu. Ljude obolele od Q groznice nije potrebno izolovati, jer nema interhumanog prenosa.

Protiv Q groznice postoji vakcina koju mogu dobiti osobe koje rade sa inficiranom stokom ili osobe koje rade u laboratorijama na pripremi vakcine.