Hlamidija (kod muškaraca, u trudnoći, test, simptomi i lečenje)

Hlamidije su obligatni intracelulami (unutarćelijski) paraziti i razmnožavaju se samo u živim ćeli­jama. Pripadaju familiji hlamidija (Chlamydiaceae) koja sadrži tri vrste: hlamidiju psitaći (Chlamydia psitaci), hlamidiju pneumoniae (C. Pneumoniae) i hlamidiju trahomatis (C. trachomatis).

Izvor infekcije i putevi prenošenja zavise od vrsta.

H. psitaći je nađena kod mnogih ptica i domaćih životinja kod kojih često izaziva asimptomatske infekcije. Čovek se najčešće inficira inhalacijom prašine sa perja ptica ili inhalacijom sasušenih ekskreta ptica, ujedom ptica, a znatno redi je interhumani prenos, respiratornim ili sek­sualnim putem.

H. pneumonije izaziva bronhitise i pneu­moniae kod dece i mlađih odraslih osoba. Čovek je jedini rezervoar i izvor infekcije koja se prenosi posredstvom aerosola. H. pneumonije je identifikovana i u ateromatoznim plakovima, pa se pretpostavlja da infekcija ovim mikroorganiz­mom povećava rizik nastanka koronarne bolesti.

H. trahomatis ima 15 serotipova koji izazivaju različita oboljenja. Serotipovi A-K (trahomni biotip) imaju afmitet za cilindrične epitelne ćelije, parazitiraju na mukoznim membranama i izazi­vaju različite infekcije očiju i urogenitalnog trak­ta. Serotipovi LI i L2 (lymphogranuloma venereum biotip) imaju afmitet za mononuklearne limfoidne ćelije. Mnogo su invazivniji nego trahomni biotip, izazivaju lymphogranuloma venereum, ali su moguće i sistemske diseminovane infekcije. Prenošenje infekcije h. trahomatis je moguće direktnim ih indirektnim kontaktom sa sekretima oka obolele osobe, seksualnim putem i perinatalno, prolaskom ploda kroz infici­rane porođajne puteve majke. H. trahomatis izaziva isključivo infekcije kod ljudi, osim seroti-pa L3 koji izaziva pneumonitis kod miševa.

Klinička slika

Infekcije h. trahomatis izaziva­ju različite infekcije očiju i urogenitalnog trakta.

Neonatalnii inkluzioni konjunktivitis je akut­ni konjunktivitis koji nastaje perinatalnom infekci­jom prilikom prolaska ploda kroz inficirane porođajne kanale majke i javlja se kod 20-40% dece izložene infekciji. Oboljenje nastaje 5-14 dana nakon porođaja i karakteriše se bilateralnim papilarnim konjunktivitisom, otokom kapaka, i prisustvom mukopurulentnog sekreta.

Inkluzioni konjunktivitis odraslih nastaje kao posiledica kontaminacije očiju prašinom, kupanja u bazenima sa nehlorisanom vodom ili kontakta sa inficiranim genitalnim sekretima (oko 80% žena i oko 50% muškaraca sa inkluzionim konjunktivitisom ima istovremenu genitalnu infeciju h. trahomatis). Inkubacija traje 2-19 dana a karakteriše se unilateralnim folikularnim konjunktivitisom i mukopurulentnim sekretom.

Trahorn je kronični konjunktivitis sa periodi­ma remisija i egzacerbacija, a manifestuje se konjunktivalnom folikularnom hiperplazijom, neovaskularizacijom rožnjače i ožiljcima na konjunktivama, rožnjači i kapcima. Bolest je još uvek endemskog karaktera i uzrok je slepila u siromašnim krajevima severne Afrike, Srednjeg isto­ka, Indije i jugoistočne Azije.

Negonoroični uretritis je u oko 50% slučajeva izazvan h. trahomatis. Kod muškaraca se manifes­tuje dizuričnim tegobama (problemi sa mokrenjem), nelagodnošću ili bolovima u predelu uretre, seroznim ili mukopu­rulentnim sekretom. Infekcija kod žena može biti asimptomatska ili se manifestuje pojačanim vaginalnim sekretom, dizuričnim tegobama, bolovi­ma u predelu male karlice, često uz simptome proktitisa (zapaljenje u predelu rektuma)  i faringitisa (zapaljenje ždrela).

Cervicitis je praćen žutim, mukopurulentnim eksudatom i cervikalnom ektopijom, odnosno ekspanzijom endocervikalnog epitela na vaginal-nu površinu cerviksa.

Lymphogranuloma venereum se karakteriše primarnom, prolaznom vazikuloznom lezijom u ingvinalnoj regiji koja brzo ulceriše, a praćena je regionalnim limfadenitisom i limfangitisom, uz

moguću afekciju kože i dubljih struktura. Prisutne su i sistemske manifestacije infekcije.

Najteže komplikacije hlamidi­jalnih infekcija očiju su poremećaj vida i slepilo. Uretritis kod muškaraca se može komplikovati epi-didimitisom, reaktivnim artritisom i Reiterovim sindromom.

Kod žena uretritis se može kompliko­vati artritisom i Fitz-Hugh-Curtisovim sindro­mom, kada hlamidijalna infekcija peritoneuma može da liči na holecistitis. Cervicitis se može komplikovati salpingitisom (zapaljenje jajovoda), endometritisom (zapaljenje unutrašnjeg sloja materice), ektopičnom trudnoćom, sterilitetom.

Cervicitis tokom trudnoće predstavlja potencijalni rizik za nastanak horioamnionitisa, prevremenog prskanja plodovih ovojnica, prevremenog porođaja, infekciju plodove vode i infekcije u puerperijumu (period nakon porodjaja-babinjare). Moguća je etiološka povezanost hlamidijalnog cervicitisa i karcinoma grlića materice.

Dijagnoza

Klinička dijagnoza je moguća samo kod klasičnog trahoma, uz relevantne epi­demiološke podatke, pre svega u, endemskim područjima. Sve ostale infekcije h. trahomatis zahtevaju laboratorijsku potvrdu dijagnoze. U dijagnostici se koriste izolacija h. trahomatis u kulturama tkiva, identifikacija hlamidijalnih antigena imunoenzimskim testovima i primenom monoklonskih antitela obeleženih fluoresceinom, DNK probe i PCR. Zavisno od kliničkog sindroma, uzi­maju se brisevi konjunktiva, uretre ili grlića materice.

Serološkim metodama (ELISA, RIA, IIF ,test imunoperoksidaze) dokazuju se specifična antitela klase IgM i IgG.

U diferencijalnoj dijagnostici konjunktivalnih infekcija, izazvanih h. trahomatis, treba razmatrati akutne i hronične konjunktivitise druge etiologije: virusne, bakterij­ske (gonokokni i negonokokni) i alergijske kon­junktivitise, maligne neoplazme.

U diferencijalnoj dijagnostici urogenitalnih infekcija dolaze u obzir infekcije izazvane drugim prouzrokovačima koji se prenose seksualnim putem (mikoplazme, bakterije, virusi, protozoe, gljivice itd.)

Terapija

U terapiji neonatalnog inkluzionog konjunktivitisa primenjuje se eritromicin 12,5 mg/kg TT per os, na 6 sati u toku 14 dana.

Inkluzioni konjunktivitis odraslih leči se azitromicinom 1 g dnevno, doksiciklinom 100 mg dva puta dnevno ili eritromicinom 500 mg 4 puta dnevno per os u toku nedelju dana. Ovi lekovi su efikasni i u terapiji istovremenih genitalnih infek­cija.

Za lečenje trahoma primenuje se doksiciklin 100 mg dva puta dnevno per os u toku 4 nedelje, odnosno eritromicin za decu mlađu od 8. godina, decu koja se doje i trudnice.

Limfogranuloma venereum se leči doksiciklinom 100 mg dva puta dnevno, eritromicinom ili tetraciklinom 500 mg 4 puta dnevno per os u toku 21 dan. U odmaklim stadijumima bolesti dolaze u obzir i hirurške metode lečenja.

Lečenje urogenitalnih infekcija izazvanih hlamidijama je slično lečenju infekcija izazvanih urogenitalnim mikoplazmama.

Blagovremena dijagnoza i adekvatna terapija sprečavaju komplikacije i moguće sekvele (poremećaj vida, slepilo, sterilitet itd.)

Dijagnoza i lečenje urogenital­nih hlamidijalnih infekcija u trudnoći su najvaž­nija prevencija neonatalnih infekcija (neonatalni konjunktivitis, neonatalna pneumonija). U pre­venciji trahoma važno je izbegavanje direktnog kontakta sa sekretom obolelih i predmetima zajedničke upotrebe (peškiri, maramice, postelji­na).

Prevencija urogenitalnih infekcija podrazumeva promenu načina ponašanja koje je rizično za nastanak infekcija (smanjenje broja seksualnih partnera, izbegavanje seksualnih kontakata u ranoj mladosti), korišćenje kondoma i korišćenje vaginalnog uloška koji sadrže spermicid nonoxynol-9, koji deluje na h. trahomatis. Seksualne partnere inficiranih osoba treba ispitivati i lečiti. Važno je imati u vidu da hlamidijalne infekcije mogu biti i asimptomatske, pa je neophodna kontrola osoba koje pripadaju rizičnim grupama.