Mikoplazma

Mikoplazmaine infekcije najčešće izazivaju oboljenja respiratornog trakta, ali su moguće i multisistemske manifestacije ovih infekcija. Mikoplazme mogu izazvati i neke bole­sti urogenitalnog trakta, koje se prenose seksual­nim putem.

Familija Mycoplasmataceae obuhvata dva roda: mikoplazme kojih ima 10 vrsta, i ureaplazmu. U humanoj patologiji infek­cije izazivaju Mycoplasma (M.) pneumoniaei Ureaplasma (U.) urealiticum.

M. pneumoniae (Eatonov agens) je najčešći prourokovač plućnih infekcija kod osoba između 5 i 35 godina. Infekcija se prenosi respiratornim kapljicama i neophodan je bliži kontakt sa obolelom osobom. Epidemije se obično javljaju svakih 4-6 godina i sporo se šire, pošto je inkubacioni period dug, 10-14 dana.

Epidemije se javljaju u zatvorenim kolektivima (školama, kasarnama), a mogu nastati i unutar porodica. Učestalost zahvaćenosti pojedinih delova respiratornog trakta zavisi od uzrasta bolesni­ka. Deca mlađa od 3 g. obično imaju infekcije gornjih disajnih puteva, dok su kod starije dece i odraslih češći bronhitis i pneumomja. M. pneu­moniae je kod odraslih jedan od najčešćih prouzrokovača sindroma atipične pneumonije.

U. urealiticum je prouzrokovač urogenitalnih infekcija koje se prenose seksu­alnim putem.

Jedini izvor svih mikoplazmalnih infekcija je čovek.

Klinička slika

Infekcije M. pneumoniae se, najčešće, manifestuju simptomima koji su slični gripu. Pacijenti se žale na malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima, gušobolju, uz povišenu temperaturu. Kašalj, u početku suv i nadražajan, postaje sve intenzivniji ukoliko bolest napreduje, a mogu se javiti i paroksizmi kašlja, sa iskašljavanjem sputuma koji je mukozan, mukopurulentan, pa čak i sukrvičav. Bolest se obično razvija postepeno a simptomi se održavaju 1-2 nedelje. Oporavak je produžen, neki pacijenti mogu osećati malaksalost nedeljama nakon preležane bolesti.

Infekcije izazvane M. genitalnim i U. ure­aliticum se mogu manifestovati simptomima uretritisa (zapaljenje uretre), epididimitisa, cervicitisa i salpingitisa (zapaljenje jajovoda).

Respiratorna oboljenja izaz­vana M. pneumoniae su najčešće blaga a oporavak je, u većini slučajeva, spontan. Međutim, mogu nastati veoma teške forme pneumomja koje dovode do akutnog respiratornog distres sindro­ma odraslih. Teške kliničke forme oboljenja mogu nastati i u neonatalnom periodu.

Neurološka oboljenja su najčešće ekstrapulmonalne (vanplućne) komplikacije mikoplazmalne infekcije i nastaju kod 0,1-7% bolesnika. Obično se javljaju 10-14 dana nakon bolesti ali se mogu javiti i izolovano, bez prethodnog (klinički manifestnog) respi­ratornog oboljenja, niti se ono kasnije javlja. Neurološka oboljenja mogu biti jedina klinička forma mikoplazmalne infekcije.

Opisani su menin­gitis, fokalni i diseminovani encefalitis, meningoencefalitis, akutni diseminovani encefalomijelitis, transverzalni mijelitis, cerebelarna ataksija, Guillain-Barreov sindrom, periferna i/ili kranijalna neuropatija, Reyeov sindrom, tromboza cerebral­nih venskih sinusa, reverzibilni parkinsonizam.

Pored neuroloških, mogu nastati i druge ekstrapulmonalne komplikacije mikoplazmalne infekcije kao što su Stewen -Johnsonov sindrom, sindrom.

Kod žena, cervicitis i metritis se mogu komplikovati salpingitisom i endometritisom, a infekcije u trudnoći mogu dovesti do spontanog pobačaja, prevremenog porođaja i različitih komp­likacija u puerperijumu. Sterilitet je i kod žena i kod muškaraca moguća komplikacija i posledica ovih urogenitabiih infekcija.

Dijagnoza

Etiološka dijagnoza infekcija iza­zvanih M. pneumoniae, se postavlja izolacijom prouzrokovača iz sputuma, brisa guše, rede iz cerebrospinalne tečnosti (CST) ili drugih uzoraka bolesničkog materijala. Za kultivisanje mikroor­ganizma potrebne su specijalne podloge koje sadrže sterole i nukleinske kiseline.

Definitivni rezultati se dobijaju nakon 7-10 dana, pošto se M. pneumoniae sporo razmnožava.

Od većeg praktičnog značaja su brzi dijagnos­tički testovi, kojima se dokazuju specifična antitela, specifični antigeni ili specifične sekvence mikoplazmalnih nukleotida (imunoenzimski testovi, DNK probe , PCR).

Za bakteriološku dijagnostiku urogenitalnih infekcija (izolacija ili identifikacija mikroorgani­zama) uzimaju se kod žena brisevi zadnjeg vaginalnog zida, cerviksa i uretre, a kod muškaraca bris uretre. U cilju detekcije specifičnih antitela klase IgM i IgG, koriste se različite metode serodijagnostike (imunoenzimski testovi, tehnika imunofluorescencije itd.).

U diferencijalnoj dijagnostici mikoplazmalnih infekcija dolaze u obzir mnoga respiratorna oboljenja izazvana drugim potencijalnim prouzrokovačima atipičnih pneumonija (virusi, legionele, hlamidije, protozoe itd.).

Neurološka oboljenja izazvana M. pneumoni­ae treba razmatrati u diferencijalnoj dijagnostici mnogih neuroinfekcija, posebno onih kojima je prethodilo respiratorno oboljenje.

Urogenitalne infekcije, osim mikoplazmama i ureaplazmama, mogu biti izazvane mnogim drugim prouzrokovačima (bakterijama, virusima, protozoama, hlamidijama), što treba imati u vidu zbog adekvatne terapije.

Terapija

Makrolidi i tetraciklini su najefi­kasniji u terapiji infekcija izazvanih M. pneumoni­ae, skraćuju trajanje respiratornog oboljenja i ublažuju simptome. Međutim, primena antibioti­ka najverovatnije nema efekta na pojavu, stepen težine i trajanje ekstrapulmonalnih kompfikacija. Antimikrobna terapija je nepotrebna za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva.

Za lečenje pneumonija odraslih preporučuje se primena eritromicina per os, na 6 sati po 500 mg, kod starije dece 1 g dnevno, a kod dece čija je telesna težina manja od 25 kg primenjuje se 25-30 mg/kgtt. •

Tetracilini su kontraindikovani kod dece mlađe od 12 godina, zbog štetnog dejstva na razvoj zuba i kostiju. Kod starije dece i odraslih preporučuju se iste doze tetraciklina kao i pri primeni eritromicina. Terapija traje 7-10 dana.

Klaritromicin i azitromicin su takođe, efikas­ni u lečenju mikoplazmalnih infekcija.

U terapiji nekomplikovanih urogenitalnih infekcija primenjuju se, per os, azitromicin ]g dnevno, ofloksacin 300 mg dva puta dnevno, tetraciklin 500 mg na 6 sati, doksiciklin 100 mg dva puta dnevno, u toku 7 dana. Trudnicama se daje eritromicin 500 mg na 6 sati. Kod recidiva infekcija ili nastanka komplikacija, preporučuje se eritromicin 500 mg na 6 sati ili doksiciklin 100 mg dva puta dnevno u toku 21-28 dana.

Većina respiratornih oboljenja ima povoljan ishod i moguće je i spontano izlečenje. Međutim, kod težih plućnih infekcija, kao i ekstrapulmonalnih komplikacija, tok i prognoza mogu biti nepovoljni.

Kod urogenitabiih infekcija ishod zavisi, pre svega, od rane dijagnostike i adekvatne terapije, da bi se sprečile moguće komplikacije i sekvele.

Primena atenuirane i inaktivisane vakcine u profilaksi infekcija M. pneumoniae nije dala zadovoljavajuće rezultate. Očekuju se mnogo bolji efekti ukoliko se za spravljanje vakcine bude koristio prečišćeni adhezioni protein Pl, koji ima veliki imunogeni potencijal.

Prevencija infekcija urogenitalnim mikoplaz­mama je slična prevenciji ostalih bolesti koje se prenose seksualnim putem.