Toksoplazmoza u trudnoći

U žena koje imaju antitela na T. gondii (seropozitivne su) pre trudnoće, retko se prenosi infekcija na fetus. Seronegativne žene mogu biti inficirane u trudnoći. Transmisija T. gondii u fetus je rezultat transplacentarnog prenošenja protozoe u toku akutne infekcije trudnice. Učestalost i težina infekcije fetusa zavise od vremena nastanka infek­cije u trudnice, virulencije parazita/veličine inokuluma i kvaliteta majčinog imunog odgovora. U prvom trirnestru infekcija se prenosi rede, ali ako se prenese, bolest fetusa ili novorođenčeta je teška i može dovesti do smrti ploda, spontanog abortusa, mrtvorođenosti i rađanja teško oštećenog deteta. Urođene mane (hidrocefalus, mikrocefalus, ošteće­nje vida, psihomotorna retardacija) nastaju u peri­odu organogeneze, najčešće u prvom trirnestru trudnoće. Infekcija se najčešće prenosi u trećem trirnestru, ali je bolest deteta najlakša i liči na toksoplazmozu stečenu nakon rođenja.

Kongenitalna toksoplazmoza se najčešće klinički manifestuje hepatosplenomegalijom, ikterusom, limfadenopatijom, hidrocefalusom ili mikrocefalusom, encefalitisom, intrakranijalnim kalcifikacijama, horioretinitisom, oštećenjem vida, anemijom, makuloznom ili petehijalnom ospom i konvulzijama. Kongenitalna toksoplaz­moza na rođenju je najčešće asimptomatska, ali se neki simptomi i znaci otkrivaju posle više godina od rođenja, kao što je slučaj sa horioretinitisom ili cerebralnim kalcifikacijama.

Dijagnoza kod trudnice se zasniva na nalazu specifičnih antitela na T. gondii. Akutna infekcija, stečena u trudnoći, dijagnostikuje se serokonver-zijom ili nalazom IgM antitela na T. gondii ili pbrastom titra IgG antitela, u dva uzorka seruma uzeta u razmaku od 10-14 dana.

Dijagnoza kod fetusa se može postaviti amniocentezom i identifikovanjem parazita u amnionskoj tečnosti ili fetusu, detekcijom DNK T. gondii pomoću pcr tehnike ili izolacijom parazita putem biološkog ogleda inokulacijom amnionske tečnosti oglednom mišu. U uzorcima umbilikalne krvi i placente mogu se otkriti IgA, IgM i IgG antitela na T. gondii.

Terapija. Deca sa kongenitalnom toksoplazmozom le;e se kombinovanom primenom pyrimethamina i sulfonamida uz dodatak folne kiseline, zbog prevencije toksičnosti na kostnu srž. Lečenje se sprovodi intermitentno i sastoji se od 3-4 kure u trajanju po 21 dan, u toku godinu dana. Kortikosteroidi se primenjuju samo kod horioretinitisa i progresivnog encefalitisa sa visokim nivoom proteina u likvoru. U toku lečenja toksoplazmoze dolazi do pada titra antitela na T. gondii. Kod supkliničkih formi toksoplazmoze, primenjuje se spiramycin u trajanju od 30 dana uz kasniju redovnu kontrolu dece.

Akutna toksoplazmoza kod trudnice leči se spiramvcinom.

Prevencija kongenitalne toksoplazmoze se sastoji u izbegavanju kontakta trudnica sa mačkama, sprovođenju mera lične higijene (posebno pranje ruku), termičkoj obradi hrane (naročito mesa) i pažljivom pranju voća i povrća koja se jedu u sirovom stanju. Ukoliko trudnica jede van kuće, bolje je da za obrok izabere ribu ili živinsko meso, jer se njima ne prenosi infekcija. Dijagnostikovana akutna toksoplazmoza kod trudnice leci se spiramycinom 2×1,5g dnevno kontinuirano u toku trudnoće i na taj način se redukuje infekcija fetusa za 60% slučajeva.