Trovanje organohlornim insekticidima

Organohlorni insekticidi (aktivne ma­terije: lindan, endrin, endosulfan, DDT), zbog svoje bioakumulacije u organizmu ljudi i životinja, imaju znatno ograničenu primenu, a neki od njih, kao što je DDT, u većini zemalja su zabranjeni. Zbog liposo-lubilnosti, deponuju se u tkivima bogatim mastima, kao što su jetra, mozak, masno tkivo, a zatim nastavljaju distribuciju izme­đu tkiva i krvi. Sporo se razgrađuju u spo-ljašnjoj sredini zbog čega se smatraju zna­čajnim ekozagađivačem. Prodiru u orga­nizam preko disajnih organa, kože i dige-stivnog trakta. Organski rastvarači u koji­ma su formulisani omogućavaju njihovu apsorpciju, a često su i toksičniji od samih pesticida. 

Mehanizam dejstva

Patofiziološki mehanizam je dejstvo pe­sticida na membranu neurona, naročito ak-sona, najverovatnije preko Ca⁺⁺-ATP-aze, čime se povećava neuronska ekscitabil-nost. Drugi efekti su preko promena me­tabolizma serotonina, noradrenalina i ace-tilholina. Eksperimentalno je potvrđeno da lindan, koji ima značajnu perifernu neuro-toksičnost, deluje preko GABA-a recepto­ra u dorzalnim korenima ganglija, miente-ričkom pleksusu i voltažno zavisnim hlo-ridnim kanalima u nervima i skeletnim mi­šićima. Mnogi organohlorni insekticidi spo­sobni su za indukciju hepatičkog mikrozo-malnog sistema. U akutnom trovanju ovi agensi smanjuju prag za konvulzije. 

Klinička slika

U kliničkoj slici dominira disfunkcija centralnog nervnog sistema i generalizova-na razdražljivost, sa strahom, glavoboljom, agitiranošću, konfuzijom, parestezijama, fi-brilacijama mišića, konvulzijama i komom.

U slučaju ingestije otrova, javljaju se ga-strointestinalni poremećaji, muka, gađe­nje, povraćanje, uz oštećenje funkcije bu­brega, jetre i srca.

Pojedini pesticidi iz ove grupe mogu da­ti i druge efekte. Tako hlordan može do­vesti do depresije respiratornog centra, toksafen može izazvati pneumonitis, a lin-dan iritaciju sluzokože očiju, nosa i grla. Heksahlorbenzen može dovesti do foto-senzibilizacije i porfirije. Smrt je posledica srčanog zastoja. 

Dijagnoza

Dijagnoza trovanja potvrđuje se na osnovu:

1. anamneze,
2. kliničke slike,
3. dokazivanja pesticida i njihovih metabo-lita u krvi i urinu 

Terapija

Potrebno je pre svega osloboditi disajne puteve i obezbediti disanje i cirkulaciju. Potom se pristupa uklanjanju odela i dekon­taminaciji kože, uradi se lavaža želuca i da aktivni ugalj. Specifični antidot ne postoji, a terapija je simtomatska i potporna. Potreb­no je brzo kupiranje konvulzija, u početku benzodiazepinima, kasnije fenobarbitonom. Hipertermija se rešava hlađenjem. Zbog mogućeg hepatotoksičnog efekta davati he-patoprotektive i vitamine B kompleksa.