Trovanje herbicidima

Herbicidi su najbrojnija grupa pestici­da koji se koriste za uništavanje korova, a obuhvataju derivate fenoksi karbonskih kiselina, dipiridile, amide, anilide, aniline, benzonitrile, dinitrofenole. 

Derivati fenoksi karbonskih kiselina

Ovu grupu čini više kiselina i njihovih derivata, soli i estara (aktivne materije su: acifluorfen, bifenoks, 2,4D, dihloprop, fe-noksiprop-etil, MCPA). Ubrajaju se manje toksična jedinjenja, te je njihova primena u poljoprivredi i danas dosta široka. Pozna­ti su i po masovnoj zloupotrebi u vijet­namskom ratu, gde su korišćeni 2,4 D i 2,4,5-T. Razvrstani su od II do III grupe otrova, pri čemu je najtoksičniji 2,4 D a naj­manje toksičan je bifenoks. 

Mehanizam delovanja

Mehanizam delovanja nije razjašnjen, a smatra se da je reč o opšte toksičnom dej-stvu. Pretpostavlja se da 2,4 D ima kance­rogena i teratogena svojstva, što bi se mo­glo pripisati prisutnom dioksinu. 

Klinička slika

Simptomi i znaci trovanja počinju vrlo brzo nakon ekspozicije a manifestuje se adinamijom, anoreksijom, bolovima u trbu­hu, žarenjem u ustima i želucu, mukom, povraćanjem, dijarejom, bolovima u miši­ćima i parestezijom. Zbog pojačane oksida-tivne fosforilacije može se javiti hipertermi-ja. U težim trovanjima dolazi do znojenja, hipotenzije, poremećaja svesti, parestezija, paraliza, fibrilacija mišića i konvulzija. Smrt je najčešće posledica poremećaja srčanog ritma. 

Terapija

Lečenje se sastoji iz postupaka sprečava­nja apsorpcije, ubrzanja eliminacije otrova, simptomatske i suportivne terapije. U slu­čaju perkutane ekspozicije, potrebna je de­kontaminacija vodom i sapunom.

Glavni metod lečenja jeste povećanje re-nalne ekskrecije pomoću forsirane alkalne diureze. Na efikasnost ove metode utiče či­njenica da je pKa ovih derivata oko 3 i da je renalni klirens visoko zavisan od pH uri­na. Sa svakim uvećanjem pH urina za jed­nu jedinicu, renalni klirens se poveća pe-tostruko, što dovodi do brzog pada kon­centracije otrova u plazmi i kliničkog poboljšanja. Treba je sprovesti tako da se tokom 5 do 8 časova daje po 500 ml/h in-fuzionih rastvora (5% glukoza, 0,9% NaCl, 4,2%). U istom periodu treba ukupno dati 1000 ml 4,2% rastvora NaHCOj. Potrebno je da se ostvari diureza od 500 ml/h. Za svaki litar rastvora dodaje se po 10 mEq KC1 i I amp Furosemida. U okviru ostale simptomatske terapije primenjuju se anti-konvulzivi, kortikosteroidi, antiaritmici, kardiotonici, antihistaminici, antipiretici. Kontraindikovano je davanje adrenalina zbog mogućih ventrikularnih fibrilacija.