Trovanje vrapamilom

Mehanizam toksičnog delovanja

Glavni efekat verapamila je na provod­ni sistem, sa depresijom sinusnog čvora i provođenja kroz AV čvor. Njegov efekat na miokard i periferne krvne sudove ma­nje je izražen. Prolazi kroz placentu i dovodi do usporenja srčanog rada u plo­du. Negativni hronotropni efekat može ubrzati kongestivnu srčanu insuficijenciju ili edem pluća. 

Klinička slika

Trovanjem verapamilom potenciraju se njegovi farmakološki efekti na kontraktil-nost i provođenje u miokardu, što ima re­perkusija i na CNS. Ingestija tri i više gra­ma verapamila može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje kao što su: smetnje u provođe­nju po tipu nodalne bradikardije sve do AV disocijacije, hipotenzija, poremećaj svesti od sopora do kome, konvulzije i poreme­ćaj respiracije do apneje. Hiperglikemija je takode vrlo čest znak. Nespecifični znaci kao što su mučnina, povraćanje i glavobo­lja mogu pratiti prethodne ili se mogu pr­vi javiti.

Lečenje

U peroralnim trovanjima obavezno se ispira želudac, daju se lakastivi i ponovne doze aktivnog uglja. Hemodijaliza i hemo-perfuzija su neefikasne. U teškim trovanji­ma obavezan je monitoring vitalnih funk­cija. Specifična terapija podrazumeva davanje 10% kalcijum-hlorida u dozi 10-20 ml (deca 10-30 mg/kg) lagano i.v. ili 10% kalcijum-glukonat 10 ml tokom pet minu­ta i.v. Po potrebi, postupak treba ponovi­ti nakon 10 do 15 minuta. Izotonični ras­tvori takode mogu popraviti hipotenziju, ali treba biti obazriv u davanju tečnosti zbog preteče kongestivne srčane insufici-jencije ili edema pluća. Pri infuziji kalciju-ma obično dolazi do povlačenja svih pore­mećaja. U nekim slučajevima moraju se dodati vazoaktivni i inotropni agensi kao što su dopamin, adrenalin i izoproterenol. Glukagon se takode može primeniti za uklanjanje smetnji provođenja, kao što su srčani blokovi i insuficijencija miokarda, jer ima stimulatorni efekat na produkciju intra-celularnog cikličnog AMP. Atropin u dozi 0,5-1,0 mg (deca 0,01 mg/kg) može biti vr­lo koristan u lečenju bradiaritmije. Ukoli­ko se atropinom ne može postići efekat, neophodna je primena pejsmejkera. Kon-vulzije kupirati fenitoinom ili fenobarbito-nom (ne diazepamom) jer su uglavnom posledica hemodinamskih poremećaja a ne specifičnog efekta na CNS. Hiperglike-miju treba tretirati standardnim metodama (kristalni insulin). U eksperimentalnoj fazi (prekliničko ispitivanje na životinjama) je ispitivanje 4-aminopiridina, antidota u tro­vanju blokatorima kalcijumovih kanala ko­ji odmah direktno prekida i vraća na nor­malno stanje blokadu kalcijumovih kanala.