Akutna trovanja amfetaminima

Amfetamini su velika grupa derivata fe-niletilamina koji su otkriveni 1887. godine, a njihova značajnija upotreba kao stimula-tora CNS-a počela je u toku II svetskog ra­ta. Danas su veoma popularni kao tzv. ulič­na droga.

Osnovna karakteristika im je:

1. snažna stimulacija CNS-aadrenergički (simpatikomimetski) efek­ti na periferiji.

Farmakokinetika i mehanizam delovanja

Amfetamini se u organizam mogu une-ti ingestijom (najčešće), intravenski, inha­lacijom (piroliza, pušenje) ili insuflaci-jom čistog metamfetamina (poznatog kao „led”). U terapijskim dozama se brzo apsorbuje iz GIT-a pri čemu se maksimal­na koncentracija u plazmi postiže za 1 do 2 sata (amfetamin). Za proteine se vežu od 15 do 34%. Volumen distribucije se kreće od 3 do 33 L/kg. Metabolišu se uglavnom u jetri, a eliminišu putem bubre­ga. Amfetamini su u stanju i da direktno stimulišu kateholaminske receptore. U visokim dozama indukuju oslobađanje serotonina i utiču na centralne serotonin-ske receptore. Oslobađanje dopamina (centralno) uzrokuje tipične promené u ponašanju i neželjene reakcije kao što je horeoatetoza. 

Klinička slika

Ekstremna kateholaminska aktivnost re­zultira toksičnim efektima, pre svega na srcu i CNS-u. Na akutno trovanje amfetami-nima treba posumnjati kada pacijent daje podatke o:

1. držanju dijete u poslednje vreme zbog problema sa viškom telesne težine,
2. korišćenju preparata na bazi efedrina,
3. poseti „rave” žurci ili koncertu.

U zavisnosti od količine unetih amfeta­mina, akutna trovanja se mogu podeliti na: 

Do smrti može doći zbog ozbiljnih po­remećaja srčanog ritma, izrazite hipertermi-je, izrazite hipertenzije (sa mogućom intra-kranijalnom hemoragijom ili infarktom) i encefalopatije.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu:

1. anamneze (poseta „rave” koncertima, držanje dijete zbog viška TT i si.),
2. kliničke slike (napred pomenuta),
3. dokazivanja amfetamina u biološkom materijalu (krv, urin) ili u lavatu.

S obzirom na već opisanu kliničku pre­zentaciju, diferencijalno-dijagnostički u ob­zir treba uzeti:

1. trovanje kokainom (koja traje kraće)
2. trovanje sedativno/hipnotičkim supstan­cijama (najčešće alkoholom)
3. maligni neuroleptički sindrom (zbog promene mentalnog statusa, neuromi-šićne rigidnosti, hiperaktivnosti i pora­sta telesne temperature), pri čemu pre­sudan značaj može biti podatak o poseti „rave” žurci. 

Terapija

Akutno otrovane amfetaminima treba hospitalizovati i lečiti u jedinici intenzivne nege. Specifičan antidot ne postoji, te osnovni terapijski princip (nakon sprovo-denja lavaže i davanja medicinskog uglja kod peroralnih trovanja, kao i sprovodenja postupaka uza cilju stabilizacije osnovnih vitalnih parametara) podrazumeva prime-nu simptomatske terapije, kojom se posti­že kupiranje hipertermije, hipertenzije, konvulzija, poremećaja srčanog ritma i eventualnog cirkulatornog kolapsa.

U slučaju izražene agitacije i hiperak­tivnosti preporučena je sedacija (prime-na diazepama, lorazepama ili midazo-lama). Ako se hipertenzija ne reguliše na­kon primene sedativa, neophodna je spe­cifična antihipertenzivna terapija. Korisna je i primena fentolamina kao specifičnog alfa-antagoniste, naročito u slučaju trova­nja fenilpropanolaminom (5 mg i.v.). Nitro-prusid se češće primenjuje i lakše ga je ti-trirati.

Kod pacijenata kod kojih je prisutna promena mentalnog statusa i letargija pre­poručena je primena CT glave (mozga) zbog moguće intrakranijalne hemoragije ili infarkta koji se mogu videti u ovih pa­cijenata.

U cilju kupiranja hipertermije neophod­na je primena specijalnih šatora za hlađe­nje ili hlađenje vodom (tuširanje, hlađenje čaršavom natopljenim vodom).

Poremećaje srčanog ritma kupirati pri-menom odgovarajućih medikamenata, ali uz izbegavanje beta blokatora.

U slučaju pojave psihotičnih reakcija ko­risna je primena haloperidola.