Akutno trovanje kokainom

Kokain je alkaloid koji se dobija iz biljke Erythroxylon coca. Upotreba kokaina kao stimulansa danas je veo­ma raširena, naročito u bogatim krugo­vima.

Farmakokinetika i mehanizam delovanja Kokain se u organizam najčešće unosi preko nazalne sluzokože (ušmrkavanjem), mada je moguće i preko bukalne sluzoko­že ili intravenski. Nakon ušmrkavanja mak­simalna koncentracija u plazmi se postiže posle 60 minuta i traje oko 240 minuta. Metabolise se u jetri, a izlučuje se urinom. Oko 20% kokaina se izluči nepromenjeno. Sinaptički je stimulans i svoje delovanje ostvaruje kroz inhibiciju preuzimanja adre­nalina i noradrenalina na presinaptičkim adrenergičkim neuronima. Kao rezultat po­rasta adrenergičkog tonusa izazvanog ko­kainom, javlja se stimulacija CNS-a, porast telesne temperature, tahikardija, arterijska vazokonstrikcija i hipertenzija. 

Klinička slika

Akutno trovanja kokainom najčešće na­staje kao posledica predoziranja ili pri pucanju paketića kokaina koji se, u cilju šverca, gutaju. U manjim dozama kokain izaziva euforiju, dok u većim dozama iza­ziva izraženu ekscitaciju koja se karakteri-še tahikardijom, tahipneom, umerenom hi-pertenzijom, midrijazom, halucinacijama, mučninom i povraćanjem. U težim slučaje­vima dolazi do poremećaja srčanog ritma (od povremenih VES do ventrikularne fibri-lacije), kao i generalizovanih konvulzija. Moguć je respiratorni arest. 

Dijagnoza

Dijagnoza akutnog trovanja (predozira­nja) kokainom postavlja se na osnovu:

1. anamneze (podatak o ranijem korišće­nju kokaina)
2. kliničke slike
3. laboratorijske potvrde u biološkom ma­terijalu (krv, urin).
4. trovanje kokainom (koja traje kraće),
5. trovanje sedativno/hipnotičkim supstan­cijama (najčešće alkoholom),
6. maligni neuroleptički sindrom (zbog promene mentalnog statusa, neuromi-šićne rigidnosti, hiperaktivnosti i pora­sta telesne temperature), pri čemu pre­sudan značaj može biti podatak o poseti „rave” žurci. 

Terapija

Akutno otrovane amfetaminima treba hospitalizovati i leciti u jedinici intenzivne nege. Specifičan antidot ne postoji, te osnovni terapijski princip (nakon sprovo-denja lavaže i davanja medicinskog uglja kod peroralnih trovanja, kao i sprovodenja postupaka uza cilju stabilizacije osnovnih vitalnih parametara) podrazumeva prime-nu simptomatske terapije, kojom se posti­že kupiranje hipertermije, hipertenzije, konvulzija, poremećaja srčanog ritma i eventualnog cirkulatornog kolapsa.

U slučaju izražene agitacije i hiperak­tivnosti preporučena je sedacija (prime-na diazepama, lorazepama ili midazo-lama). Ako se hipertenzija ne reguliše na­kon primene sedativa, neophodna je spe­cifična antihipertenzivna terapija. Korisna je i primena fentolamina kao specifičnog alfa-antagoniste, naročito u slučaju trova­nja fenilpropanolaminom (5 mg i.v.). Nitro-prusid se češće primenjuje i lakše ga je ti-trirati.

Kod pacijenata kod kojih je prisutna promena mentalnog statusa i letargija pre­poručena je primena CT glave (mozga) zbog moguće intrakranijalne hemoragije ili infarkta koji se mogu videti u ovih pa­cijenata.

U cilju kupiranja hipertermije neophod­na je primena specijalnih šatora za hlađe­nje ili hlađenje vodom (tuširanje, hlađenje čaršavom natopljenim vodom).

Poremećaje srčanog ritma kupirati pri-menom odgovarajućih medikamenata, ali uz izbegavanje beta blokatora.

U slučaju pojave psihotičnih reakcija ko­risna je primena haloperidola.