Trovanje sumpor-vodonikom (vodonik-sulfidom)
Sumpor-vodonik je zapaljiv, eksplozivan bezbojan gas, koji u malim koncentracijama ima miris pokvarenih jaja. Koristi se ili stvara u mnogobrojnim industrijskim aktivnostima, rafinerijama nafte i gumarskoj industriji. Na radnom mestu je vodeći uzrok smrti. Prvenstveno dovodi do inha-lacionih trovanja, dok je perkutano zane-marljivo.
Mehanizam trovanja Mehanizmam trovanja je inhibicija ci-tohromoksidaze, koja je znatno potentnija nego kod cijanida. Dolazi do anae-robnog metabolizma i metaboličke acido-ze. Glavni put detoksikacije sumpor-vodo-nika jeste enzimska i neenzimska oksidacija sulfida i sumpora u tiosulfat i polisul-fide.
Target organi su respiratorni i centralni nervni sistem.
Klinička slika
U kliničkoj slici prvo se javlja glavobolja, letargija, vrtoglavica, nistagmus, povraćanje, poremećaj svesti koji su odgovorni za aspiraciju. Ekspozicija koncentracijama preko 200 do 300 ppm dovodi do edema pluća, kome, konvulzija, kardiovaskularne depresije sa poremećajem ritma i sprovo-denja. U biomonitoringu može se određivati nivo sulfidnih jona u krvi, a koncentracija od 0,05 mg/l smatra se normalnom. Na trovanje sumpor-vodonikom sumnja se kada se nađe osoba u komi u prostoru koji miriše na pokvarena jaja. Ovaj gas je poznat i kao „obarajući” jer može naglo izazvati komu.
Terapija
Terapija obuhvata prekid ekspozicije, oksigenoterapiju, simptomatske me-re, dok uloga HBO nije razjašnjena, sem kod odloženih neuroloških sekvela. Sličnost u toksičnom mehanizmu sa cijanidi-ma dovela je i do korišćenja nitrita i indukcije methemoglobinemije, a na taj način se sulfidi odvlače od citohrom oksidaze i aktivira se aerobni metabolizam. Sulfmet-hemoglobin podleže rapidnoj detoksika-ciji u organizmu. Lečenje antidotima u težim trovanjima ima smisla samo na mestu ekspozicije.