Insekticidi su savremena hemijska sredstva za uništavanje štetnih nametnika u poljopri­vredi, šumarstvu, komunalnoj higijeni, veterinarskoj medicini i u domaćinstvu. U našoj zemlji registrovano je 10 grupa insekticida od kojih poseban toksikološki značaj imaju organofosforni, organohlorni, karbamatski i dinitrofenoloski insekticidi. Među insekticidima dugo godina su dominirala organohlorna jedinjenja, ali se zbog njihove dugotrajne perzistencije i bioakumula-cije sve više zamenjuju organofosforaim i karbamatskim insekticidima.

Akutna trovanja insekticidima nastaju slučajno usled nestručnog rukovanja, ne-pridržavanja mera zaštite ili zabune i namerno kao samoubilačka ili kriminalna sredstva. Učestalost akutnih trovanja insekticidima raste iz godine u godinu uporedo sa sve ekspanziv-nijomnjihovom proizvodnjom i primenom, kao i lakom dostupnošću. U svetu su opisana mnoga trovanja, koja su u nekim slučajevima imala masovan karakter. U našoj zemlji nema celovitih podataka o broju akutnih trovanja ovim sredstvima, ali se procenjuje daje njihov broj relativno visok (više stotina godišnje).

Do trovanja insekticidima dolazi putem inhalacije, peroralnim unošenjem i kroz kožu. Najčešća, a ujedno i najteža, su peroralna trovanja.

Akutna trovanja organofosfornim insekticidima

Organofosforni insekticidi (OFI) su visokotoksični estri fosforne, tiofosforne i ditiofo-sforne kiseline izvanrednih isekticidnih osobina. U našoj zemlji u prometu se nalazi više od 130 preparata ovih insekticida, medu kojima se najpoznatiji Etol, Paration, Fosfamidon, Diazinon, Nuvan, Zolon, Ekalux(7). OFI u organizam ulaze preko usta (u 90% slučajeva), kože ili disajnih puteva. Peraralno uneti resorbuju se u ustima, želucu i tankom crevu i brzo prodiru u krvotok i kroz parenhimatozne i hematoencefalne barijere u sve organe i tkiva. U organizmu se potpuno ili u značajnoj meri podvrgavaju mataboličkim promenama u jetri gde se većina onih preparata pretvara u toksičniji oblik, tzv. — .letalna sinteza”

Zajednički i osnovni biohcmijski mehanizam delovanja OFI je inhibicija aktivnosti holinesteraze krvi, mozga i drugih tkiva što dovodi do nakupljanja acetilholina na centralnim i neuroefektornim sinapsama holinergičkog nervnog sistema. Osim ovog, OFI imaju i nespe­cifično dejstvo na druge enzimske i transmitorske sisteme, kao i opštetoksično dejstvo, osobito na jetru i elemente krvi.(4).

Klinička slika akuuiog trovanja ovim insekticidima zavisi od količine i vrste unetog preparata, puta ulaska otrova u organizam (najteža su peroralna trovanja), opšteg stanja organizma i uzrasta. Deca i starije osobe su posebno osetljive na toksične doze OFI. U početnom stadijumu peroralnog trovanja, koji nastupa vrlo brzo, javlja se uzbuđenost, glavobolja, vrtoglavice i nejasan vid. Objektivno se nalazi izrazita mioza, znojenje, salivacija, povraćanje i spastički bolovi u predela želuca. Arterijski pritisak je povišen. Zatim nastupa stadijum hiperkinezije i grčeva u kome se razvija potpuna slika trovanja. Psihomotorni nemir smenjuje soporozno ili komotozno stanje svesti. Mioza bez reakcija na svetlost uglavnom je maksimalna, mada ona ne mora uvek biti znak težine trovanja, jer je moguć direktan kontakt otrova sa očima. Javljaju se horeatski i mioklonični pokreti, prvenstveno kapaka očiju, mimične musku­lature i mišića grudi i ekstremiteta. Periodično se pojavljuju tonični grčevi i hipertonus mišića. Bradikardija se izmenjuje sa tahikardijom, a krvni pritisak, posle maksimalnog povišenja, smanjuje se na vrednosti ispod 100 mgHg. Dolazi do bolnih tenezmi i nevoljnog ispuštanja stolice i urina. U trećem stadijum dominira komatozno stanje bolesnika, grčevi i hipertonus mišića nestaju, disanje je kompromitovano opstrukcijom disajnih puteva sekretom i bronho-spazmom, i razvija se puna slika egzotoksičnog šoka (vidi str.   .) u kojem dolazi do prestanka disanja a zatim i rada srca. U nekim slučajevima (7—8%) moguć je recidiv intoksikacije sa razvojem potpune slike trovanja, što je posledica naknadne resorpcije otrova i sekundarnog pada aktivnosti holincstcraze

Klinička slika akutnog trovanja inhalacionim putem započinje miozom i smetnjama vida, a zatim se javlja hipersalivacija, lakrimacija, znojenje i rinoreja. U trovanjima preko kože tečnim preparatima insekticida lokalno dolazi do znojenja i fascikulacije mišića(l) a potoni se polako razvija potpuna sika trovanja.

U pogledu težine trovanja razlikuju se laka, srednje teška i teška trovanja a moguće su 1 subkliničke forme(8). Laka trovanja imaju simptome i znake početnog stadijuma uz trcnior jezika i mišića očnih kapaka*, srednje teška obulivataju još i fascikulacije mišića i bradikardiju, a teška komatozno stanje, respiratornu insuficijenciju, edem pluća, konvulzije i srčane bloko-ve

Tok trovanja zavisi od stepena težine trovanja, puta ulaska otrova u organizam i hemijskog karaktera otrova. Posle letalne doze insekticida pojava simptoma je obično brza — posle kratkog napada grčeva i bronhoreje, nastupa paraliza disajnog centra i smrt nastaje za nekoliko sati. Normalizacija aktivnosti holinesteraze u trovanjima subletalnim dozama otrova (uz lcčenje) i nestajanje znakova trovanja variraju od nekoliko sati do nekoliko dana. Oporavak bolesnika je spor i praćenje adinamijom, gubitkom apetita i vrtoglavicama. Obično je izražena anemija. Kasne posledice nisu uobičajene, ali su moguće u vidu perifernih neuropatija(8). Od komplikacija najčešće su pneumonije koje su uzrok kasnije smrti

Dijagnoza trovanja sa OFI se zasniva na anamnezi, kliničkoj slici i potvrđuje se nalazom snižene aktivnosti eritrocitne i serumske holinesteraze i dokazivanjem otrova ili njegovih metabolita u ispirku želuca, krvi i urinu(9). Međutim, inhibicija plazmatske (pseudo) holine­steraze nije apsolutno merilo težine trovanja, već je mnogo značajniji nivo aktivnosti eritrocitne (prave) holinesteraze.

Terapija akutnog trovanja sa OFI je specifična (antidotska), simptomatska i detoksika-ciona. Bilo kojoj vrsti terapije prethodi respiratorna i ev. kardicirkulatorna rcanimacija. Za prekid dalje apsorpcije otrova vrši se iznošenje iz zatrovane atmosfere, pranje kože, a pri ingestiji otrova ispiranje želuca. Antidoti su atropin i reaktivatori holinesteraze (oksimi). Atropin je farmakološki antagonista acetilholina, ali samo na postganglijskim i skeletnim nervnim završecima. Otrovane osobe sa OFI maksimalno su tolerantne na atropin, tako da se ondajeintravenski i intraumskulamo na svakih 10 minuta do pojave znakova hiperatropinizacije (crvenilo lica i kože, suvoća jezika, proširene ženice, tahikardija), a potom se davanje atropina nastavlja u dozama održavanja ovih znakova predoziranja atropina, tokom nekoliko dana. Reaktivatori holinesteraze (Pralidoksim ili Toxogonin) daju se prvih nekoliko dana u dozi od 2 g dnevno (4 X 500 mg). Simptomatska terapija se primenjuje prema nastaloj potrebi. To su obično kardiotonici, diurctici, antikonvulzivi, antiaritmici i antibiotici. Metode detoksikacije, kao forsirana diurcza, hemoperfuzija, hemodijaliza ili izmena plazme, manje su efikasne u ovoj vrsti trovanja zbog velikog volumena distribucije i brzog vezivanja OFI za tkiva(9). Kontrain-dikovana je primena svih lekova sa supresivnim delovanjem na CNS.

Prevencija trovanja je striktno pridržavanje mera zaštite u radu i držanju otrova samo u originalnoj ambalaži. Prognoza akutnog trovanja sa ovom vrstom otrova neizvesna je u prvih 4-6 sati(2). Smrtnost iznosi 10-31 %(9). Teška trovanja su obično fatalna tokom prvih 24 h ako se ne tretiraju(8). Subkliničkim formama trovanja specifično lečenjc nije potrebno, ali se pacijent mora zadržati na opservaciji najmanje 12 sati. 

Akutna trovanja organohlornim insekticidima

Ovi nekad najviše upotrebljavani insekticidi sve se manje koriste zbog njihove duge perzistencije u prirodi i velike bioakumulacije i zamenjuju se manje opasnijim insekticidima. Glavni predstavnici ove grupe insekticida su DDT i Lindan. Komercijalni preparati su u obliku praška ili u rastvorima derivata nafte koji su otrovniji od samih insekticida.

Mehanizam dejstva ovih jedinjenja nije poznat. Zbog velike liposolubilnosti glavna oštećenja su u CNS-u i nervnom tkivu uopšte, gde ovi preparati usporavaju repolarizaciju membrana nervnih ćelija izazivajući njihovu hiperekscitabilnost. Kod dugog delovanja po­našanja se kao parenliimatozni otrovi.

Klinička slika akutnih trovanja preparatima DDT ili Lindana u lakšim slučajevima se ispoljava agitiranošću, povraćanjem, dijarejom, vrtoglavicom i mišićnom slabošću, a u težim slučajevima trovanja dominiraju konvulzivne krize uz izraženu ekscitabilnost miokarda i deprimirano disanje. Smrtni ishod je redak i vezan je za namerno trovanje velikim dozama insekticida (preko 20 g) i njihovih rastvarača. Tok trovanja može biti komplikovan edemom pluća, hepatorenalnim oštećenjima i tada trovanje traje 2-3 nedelje. Inače, oporavak nastaje tokom 1-2 nedelje. Dijagnoza trovanja se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i toksikoloških nalaza.

Lečenje trovanja organohlornim insekticidima je simptomatsko i sastoji se u ispiranju želuca i davanju antikonvulziva (Diazepam, Ca-glukonat ili Fenobarbiton)(l, 9), ili neuromu-skularaih relaksanata uz asistirano disanje. Kontraindikovana je primena stimulativnih sredsta­va, osobito adrenalina koji može izazvati fibrilaciju srca.

Prognoza akutnih trovanja je uglavnom povoljna, izuzev u slučajevima prolongiranih konvulzija kada je oporavak neizvestan.

Akutna trovanja karbamatskim insekticidima

U ovu grupu insekticida spadaju karbamati, metilkarbamati i ditiokarbamati. Karbamati (Eptam, Betanol, Ordram i dr.) su male toksičnosti za ljude i samo izuzetno velike količine mogu izazvati tremor, salivaciju, psihomotorni nemir i konvulzije. Terapija je simptomatska.

Metilkarbamatski insekticidi su derivati karbaminske kiseline. Najtoksičniji preparat ove grupe je Temik (Aldikarb), a najpoznatiji su Karbaril, Sevin, Furadan i Posse. Mehanizam njihovog dej stva je isti kao organofosfornih insekticida tj. inhibicija holinesteraze. Ta inhibicija je spontano reverzibilna i traje manje od 24 sata. Trovanje izazivaju iste simptome i znake kao i organofosforni insekticidi, ali je klinička slika mnogo blaža i tok kraći. Terapija je ista kao u trovanjima sa OFI—— kiseonik, atropin i mere kardiorespiratorne reanimacije. Lečenje traje obično dva dana. Reaktivatori holinesteraze se ne primenjujujerseona brzo spontano reaktivira. Za razliku od OFI reaktivatori su kontraindikovani(l) jer potenciraju toksičnost nekih od njih (na pr. Karbaril), takođe su kontraindikovani morfin, rezerpin i fenotiazini.

Ditiokarbamati su hemijski slični karbamatskim insekticidima ali su od njih manje toksični i ne inhibiraju holinesterazu. Najpoznatiji preparati ditiokarbamata su Cineb, Ciram i Dithane. Mehahanizam njihovog dejstva se sastoji u smanjenju potrošnje kiseonika u organizmu i inhibiciji sinteze noradrenalina i nekih enzima. U lakim trovanjima kliničkom slikom dominiraju opšti simptomi — gubitak apetita, umor, glavobolja i vrtoglavice, a znaci su znojenje, tahikardija, povraćanje i proliv. U teškim trovanjima dolazi do pada krvnog pritiska, srčanih aritmija, hipotermije, hipoglikemije i dispneje, a smrt može nastupiti usled paralize disanja. Tok trovanja je relativno kratak. Lečenje akutnog trovanja ditiokarbamatima je simptomatsko i sastoji se u pranju kože ili ispiranju želuca, infuzijama lupertoničnog rastvora glikoze sa visokim dozama C-vitamina. Po potrebi primenjuju se mere kardiorespiratorne reanimacije. Striktno je zabranjeno konzumiranje alkohola zbog moguće „antabusne” reakcije koja može dovesti do smrtnog ishoda.

Akutno trovanje dinitrofenolskim insekticidima

Dinitrofenoli su derivati fenola i krezola i upotrebljavaju se kao insekticidi i herbicidi. Najpoznatiji preparati ovih jedinjenja koji se koriste kao insekticidi su Kreozan, Gebutox i Morozin. Ovo su izuzetno toksična jedinjenja — smrtna doza Kreozana je samo 0,2 g. Deluju sprečavajući sintezu ATP-a u mitohondrijama, pa se tokom procesa oksidativnog metabolizma u ćelijama oslobađa velika količina energije i prekomerna produkcija toplote(l). Nakon izlaganja ili peroralnog unošenja ovih jedinjenja javlja se, čak i posle 2 dana, iznenada visoka telesna temperatura, jaka žeđ, muka i povraćanje, crvenilo lica, tahikardija i dispneja. U najtežim slučajevima dominira cijanoza, konvulzije, oligurija i komatozno stanje, što brzo dovodi do smrti. Uz intenzivno lečenje povoljan tok do oporavka traje nekoliko dana. ispiranjem želuca, primena fizičkih sredstava protiv povišene temperature (hladne obloge, kupke, tuš) jer su antipiretici bez efekta, zatim oksigenoterapija i infuzije glikoze i fiziološkog rastvora natrijum hlorida (1 litar na svaka 2 sata). Ostala terapija kao kardiotonici, kortikoste-roidi i antikonvulzivi, primenjuju se po potrebi.