Multicistični bubreg
Multicistični bubreg je klasičan primer renalne displazije. To je najčešći uzrok abdominalne mase u novorođenčadi. Etiologija (Stephens): u toku migricije bubrega od sakralnog ka lumbalnom nivou u nedostatku vaskularizacije dolazi do ishemičnih promena, koje su uzrok nastanka multicističnog bubrega, najčešće udruženog sa ureternom atrezijom. Dijagnoza se postavlja prenatalno ehosonografski, postnatalno pažljivom palpacijom i evaluacijom nepravilne jasno ograničene tumefakcije grozdaste forme, transparentne za hladno svetio (kao i cistična hidronefroza). Ultrazvuk i IVU (retencija kontrasta i posle 48 h od ubrizgavanja) su metode izbora u dijagnostici.
Bolest nije vezana za pol, nije nasledna i češće zahvata levi bubreg. U slučaju obostrane afekcije dovodi do mrtvorođenosti ili letalnog ishoda u neonatalnom periodu. Ovo se retko dijagnostikuje, pa ima autora koji potenciraju unilateralnost multicističnih bubrega (Spence).
Agenezija podrazumeva potpuni nedostatak renalnog tkiva. Ureter sa iste strane je atretičan ili nedostaje. Incidenca unilateralnih renalnih agenezija se razlikuje između urografskih serija i autopsija (1:500-l:1000).
U tom slučaju neophodno je ispitati i stanje solitarnog hipertrofičnog, inače normalnog bubrega. Unilatelarna renalna agenezija u devojčica je udružena sa genitalnim anomalijama (uterus uni ili bicornus). Često kod anorhije postoji i agenezija bubrega sa iste strane.
