Dijafragmalna hernija
Dijafragmalna hernija je poremećaj koji nastaje kada abdominalni organi prođu u grudnu duplju kroz neki nenormalan otvor u dijafragmi. Češće se javlja na levoj strani.
Uzrok nastanka ove hernije može biti netraumatski i traumatski. Netraumatska hernija može biti urođena ili stečena.
Traumatska hernija nastaje posle raznih povreda ili hirurških intervencija.
Najčešći oblik dijafragmalne hernije je hijatusna hernija, kod koje kardija i fundus želuca prolaze kroz ezofagusni (jednjačni) otvor, u grudnu duplju. Hijatusne hernije dele sa na četiri grupe: klizajuće, paraezofagusne, hernije s urođeno kratkim ezofagusom i kombinovane (u oko 80% slučajeva).
Pojačan intraabdominalni pritisak, koji se javlja pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju, trudnoći i u prisustvu ascitesa, doprinosi nastanku hijatusne hernije.
Kako se manifestuje dijafragmalna hernija?
Urođene hernije odlikuju se trijasom koji čine: dispneja (otežano disanje), cijanoza (plavičasta prebojenost kože) i dekstrokardija (srce potisnuto na desno). Novorođenče najčešće umire nekoliko dana posle rođenja zbog disajnih, želudačnih i cirkulacijskih poremećaja.
Stečene netraumatske hernije imaju različitu simptomatologiju, zavisno od stepena suženja otvora, veličine hernije i stepena regurgitacije želudačnog (vraćanja) sadržaja.
Zbog neupadljivih simptoma ova hernija se često otkriva slučajno, pri rendgenološkom pregledu.
Važan simptom je bol koji se javlja kod promene položaja, pri fizičkim naporima i posle uzimanja hrane.
Ostali simptomi su štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje s pojavom krvavljenja, kada dođe do erozije završnog dela jednjaka. Bol se širi naviše, ispod stemuma i prema leđima i ramenu, podsećajući na bol kod angine pektoris.
Stečene traumatske hernije posebno su značajne jer se sve češće javljaju pri saobraćajnim nesrećama i povredama na radu. Prisustvo jetre kao čvrstog organa na desnoj strani utiče da se povrede, odnosno rascepi dešavaju skoro uvek na levoj strani. Kod manjih povreda simptomi su oskudni. Kod obimnijih oštećenja javljaju se bol, dispneja, štucanje, povraćanje, kivarenje i šok.
