Vrste pleuralnog izliva

Maligni izlivi

Izlivi izazvani malignom infiltracijom pleure brzo se ponovo nakupljaju. Dijagnoza se postavlja citološkim pregledom pleurne tečnosti ili iglenom biopsijom pleure. Da bi se izbegao nepovoljan efekt često ponavljanih evakuacija, treba pokušati da se obliteriše pleumi prostor (pleurodeza). To se ostvaruje primenom jedne od sledećih procedura: 1) ubrizgavanje sklerozirajućih supstancija kao što su bleomicin u dozi od 60IU, citostatici i tetraciklini, 2) torakoskopija s abrazijom pleure ili ubacivanjem talka, ili 3) uspostavljanje pleuroperitoneumskog šanta.

Iziivi kod plućne embolije

Plućna embolija je u dve trećine slučajeva praćena pleurnim izlivom, koji obično nije veliki i posle evakuacije se ne obnavlja. Praćen je simptomima osnovne bolesti. U 80% slučajeva ima osobine eksudata, a u 20% je hemoragičan (krvav) transudat. Leči se osnovna bolest a evakuaciona punkcija pleure retko je potrebna.

Izlivi u sistemskim bolestima vezivnog tkiva 

Kolagenoze relativno često daju pleume izlive. Najčešće su to sistemski eritemski lupus i reumatoidni artritis. Kod lupusa je pleuralni izliv često udružen s perikarditisom. Pleura može biti zahvaćena osnovnim oboljenjem s pojavom eksudata ili insuficijencijom pojedinih organa (srca ili bubrega), kada dolazi do stvaranja transudata. U eksudatu se mogu naći nuklearna antitela, lupus-ćelije, snižena vrednost komplementa i njegovih frakcija C3 i C4. Izlivi se takode mogu javiti usled infekcija koje se razvijaju zbog imunodeficijencije od primene imunosupresivnih lekova. Biopsijom pleure nalaze se znaci nespecifičnog zapaljenja, a ponekad se vide reumatoidni čvorići.

Hilotoraks (Chylothorax)

Ova vrsta izliva javlja se kada se ošteti toraksni duktus pa se hilum nakupi u pleuri. Najčešći uzrok hilotoraksa je trauma, ali se može javiti i kod tumora medijastinuma, tromboze jugularne vene, ciroze jtree, tuberkuloze, sarkoidoze i plućne limfangimiomatoze. Punkcijom pleure dobija se tečriost mlečnog izgleda a laboratorijsko ispitivanje u njoj otkriva masne kapljice i visok sadržaj triglicerida, obično preko 110 mg/dl. U bolesnika koji ima hilotoraks bez vidljive traume, mora se uraditi limfografija i kompjuterizovana tomografija (skener), da bi se ispitali medijastinumski limfni čvorovi. Klinički se ispoljavaju teški metabolički poremećaji jer dolazi do gubitka masti, proteina, elektrolita, bikarbonata, vitamina rastvorljivih u masti, malnutricije, metaboličke acidoze i oštećenja imuniteta. Lečenje izbora je uspostavljanje pleuroperitoneumskog šanta. Ne treba sprovoditi dugotrajnu drenažu pleure jer to pogoršava malnutriciju i smanjuje imunitet.

Pseudohilotoraks (Pseudochylothorax)

Pseudohilotoraksom se naziva nakupljanje izliva mlečnog izgleda s visokom koncentracijom holesterola i lecitin-globulinskih frakcija. On ima osobinu da se izbistri dodatkom etilalkohola. Vida se kod hroničnih tuberkuloznih empijema i reumatoidnog artritisa. Leči se osnovna bolest koja je izazvala ovu promenu.

Hemotoraks (Hemothorax)

Kada se pri punkciji pleure nade krvav sadržaj, treba odrediti hematokrit u pleurnoj tečnosti. Ako se nade hematokritska vrednost veća od polovine vrednosti u perifernoj krvi, u pitanju je hemotoraks. Hemotoraks je najčešće izazvan traumom, a najčešći uzroci su ruptura krvnog suda u pleuri ili prisustvo tumora. Većina bolesnika s hemotoraksom zahteva lečenje drenažom, uz merenje količine krvarenja. Ako je krvarenje obilnije od 200 ml na sat, potrebno je hirurško lečenje.