Šta je akutni bronhitis (bronchitis acuta)?
Akutni bronhitis je zapaljenje donjih disajnih puteva (bronhija).
Uobičajeni uzrok akutnog bronhitisa je infekcija virusima, a nešto redji uzrok je infekcija bakterijama.
Virusi odgovorni za akutni bronhitis uključuju one koji se najčešće javljaju u hladnom periodu, tj kada je otpornost organizma smanjena i kada su ove infekcije veoma pogodne za širenje zbog boravka u zatvorenom prostoru. Bronhijalna sluzokoža, već oštećena od strane virusne infekcije, nakon toga je otvorena za napad bakterija.
Ljudi koji inače imaju probleme sa plućima, kao što su hronični bronhitis, astma, hronična opstruktivna bolest pluća, imaju veću verovatnoću da dobiju akutni bronhitis, jer im je odbrambeni mehanizam već smanjen. Pušenje je načešći razlog svih ovih problema.
Iako je mnogo ređe, izlaganje iritansima, poput dima i prašine može biti uzrok akutnog bronhitisa.
Koji su simptomi i znaci akutnog bronhitisa?
Zapaljenje disajnih puteva, dovodi do:
- iritacije disajnih puteva, što izaziva kašalj
- veća proizvodnja sluzi što izaziva krkljanje i iskašljavanje
- otok sluzokože, uz povećanu produkciju čini disajne puteve užim, što čini disanje težim (dispneja)
- temperature
- zamora
- malaksalosti
- povraćanja
- proliva
Kako se postavlja dijagnoza akutnog bronhitisa?
Veoma je bitna anamneza i detaljan klinički pregled (stetoskopom se mogu čuti patološki tonovi specifični za bronhitis).
Rendgenski snimak pluća, analize krvi i kulture ispljuvka su bitni u uspostavljanju dijagnoze.
Spirometrija (test plućne funkcije) pomaže da se vidi u kojoj meri je narušena normalna funkcija pluća. Test je bezbolan i izvodi se ambulatno. Sastoji se od merenja količine vazduha u plućima pri normalnom disanju, maksimalnom udahu i forisanom maksimalnom izdahu.
Kompleksnija ispitivanja i snimanja obično nisu potrebna.
Kako se leči akutni bronhitis?
Antibiotici kod akutnog bronhitisa, u većini slučajeva ne pomažu, jer je to primarno virusna infekcija, ali, nekada može doći do nadovezivanja bakterijske infekcije koja se mora lečiti antibioticima.
KOd kašlja se mogu koristiti lekovi za olakšavanje iskašljavanja (ekspektoransi), za razbijanje sekreta (mukolitici) i lekovi koji smiruju kašalj (antitusici).
Kada postoji krkljanje sa kašljem i iskašljavanjem i kada postoji uporan kašalj, može se početi sa korišćenjem beta-2 agonista, koji se takođe koriste za lečenje astme, npr Aminophilin, ali ovi lekovi se daju isključivo u konsultaciji sa lekarom.
Bitno je unošenje dosta tečnosti kako bi se sekret razvodnjio i lakše izkašljao. Mirovanje je obavezno i snižavanje telesne temperature antiimflamatornim lekovima.
