Šta su bronhiektazije (bronchiectasis)?
Bronhiektazije predstavljaju bolest pluća u kojoj postoji nepovratno oštećenje u smislu proširenja disajnih puteva zbog oštećenja elastičnog tkiva pluća. Bronhiektazije se karakterišu širenjem bronha koji su upaljeni, lako kolabiraju i otežano je pražnjenje sekreta iz njih.
Brojne su bolesti koje mogu da izazovu pojavu bronhiektazija kao tuberkuloza, sarkoidoza, mehaničke povrede disajnih puteva, udisanje gasova i toksičnih agenasa, a infektivni agensi spadaju u najčešće prouzrokovače (bakterije roda Staphylococcus i Bordetella pertussis), jer je infekcija neophodan preduslov za nastanak zapaljenja.
Takodje, predisponirajući faktori su poremećaji imuniteta, pušenje, alergije, a novija istraživanja pokazuju povećanju incidencu kod pacijenata koji boluju od reumatoidnog artritisa, ali i kod nekih bolesti za koje se ne bi očekivalo, poput ulzeroznog kolitisa. Postoje i urodjene bronhiektazije, ali one nisu tako česte.
Nedostaju statistički podaci koji govore o broju pacijenata koji boluju od bronhiektazija. Ne postoji rasna predilekcija za njihov nastanak. Osobe ženskog pola su nešto češće pogodjene ovim stanjem, nego osobe muškog pola. Najčešće se javljaju oko šeste decenije života.
Koji su simptomi i znaci bronhiektazija?
Pacijenti koji boluju od bronhiektazija imaju neke upečatljive simptome na osnovu kojih se može posumjati na njih
- veoma obilno iskašljavanje žuto-zelenog sekreta, najčešće ujutru (količina je i po 200ml odjednom)
- kašalj je čest pratilac
- veoma neprijatan zadah iz usta (halitoza)
- otežano disanje (dispneja)
- dijareja (proliv)
Kako se postavlja dijagnoza bronhiektazija?
Klinička slika nekada može da bude veoma upečatljiva, ali ne mora da bude dovoljna za postavljanje dijagnoze.
Objektivni nalaz prilikom pregleda pokazuje specifične nalaze (prilikom slušanja stetoskopom čuje se vezikularno disanje).
Skener (kompjuterizovana tomografija) može da pokaže dijagnozu, a neka novija istraživanja pokazuju da skener ima visoku specifičnost u postavljanju dijagnoze.
Laboratorijskipregled krvi može pokazati znake zapaljenja, a mikrobiološki pregled sputuma (ispkljuvka) je bitan radi planiranja daljne terapije.
Spirometrija (test plućne funkcije) može da pokaže smanjenje plućne funkcije u smislu oštećanja plućnog tkiva (restrikcija).
Kako se leče bronhiektazije?
Potpuno izlečenje lekovima nije moguće, jer postoji nepovratno oštećenje plućnog tkiva. Bitna je kontrola infekcija u smislu upotrebe antibiotika, čak i tokom dugih perioda vremena.
Drenaža pluća (iskašljavanje sekreta) pomaže da se spreče komplikacije, a ovo se postiže fizikalnom terapijom.
Inhalaciona terapija kortikosteroida može da smanji proizvodnju sputuma i da smanji suženje disajnih puteva i zapaljenje, ali mora se biti oprezan u smislu trajanja ovakve terapije, zbog mogućih komplikacija tokom duge upotrebe kortikosteroida.
Hirurško lečenje podrazumeva odstranjivanje bolesnih delova pluća i eventualno otklanjanje mesta opstrukcije (začepljenja) koje doprinosi pojavi bronhiektazija. Operativno lečenje je u domenu lekara specijaliste grudne (torakalne) hirurgije.
