Šta je bronhijalna astma?
Bronhijalna astma spada u grupu hroničnih zapaljenskih bolesti disajnih puteva. U njoj postoji prekomerna reakcija disajnih puteva na odredjene faktore zbog čega nastaje brohospazam (sužavanje disajnih puteva) koji prouzrokuje dominatnu simptomatologiju.
U nastanku astme ulogu igraju genetska predispozicija i faktori sredine. Istraživanja su pokazala da je prevalenca obolelih od astme veća u grupi koja boluje od atopijskih bolesti i stanja (ekcemi i polenske kijavice).
Zbog stila današnjeg života koji podrazumeva dug boravak u zatvorenom prostoru, ispitani su faktori koji doprinose pojavi astme (najčešće su alergeni zatvorenih prostora, kućna prašina, grinje, dlaka mačke i psa), ali nije beznačajan ni uticaj alergena spoljašnje sredine (korov, cvetovi i polen raznih biljaka). Takodje, incidenca astme se povećava sa povećanjem telesne težine, jer je tada olakšan kolaps disajnih puteva.
Nastanak astme se povezuje sa Churg-Strauss sindromom (koji je oblik autoimunog vaskulitisa), kod osoba sa urtikarijama, alergijskim predispozicijama i ksantogranulomatozom (oblik histiocitoze), kod izloženosti nekim alergenima i zagadjivačima u specifičnim profesijama.
Faktori rizika su i pušenje majke tokom trudnoće, zagadjenost vazduha, virusne respiratorne infekcije, upotreba nekih antibiotika tokom ranog detinjstva, zagadjivači iz svakodnevne sredine, ali, svakako, najznačajniji je genetski faktor. Do sada je otkriveno najmanje sto gena koji se mogu dovesti u vezu sa astmom.
Statistički podaci pokazuju da astma pogadja 5-10 % ljudi u opštoj populaciji. U periodu pre puberteta, od astme češće boluju dečaci, a kasnije je taj broj jednak. Dve trećine obolelih od astme se nalazi u grupi mladjih od 18 godina.
Koji su simptomi i znaci bronhijalne astme?
Najčešći simptomi sa kojima se astma dovodi u vezu su
- vizing (specifičan zvuk u vidu zviždanja tokom napada)
- otežano disanje (dispneja)
- ubrzano disanje (tahipneja)
- stezanje u grudima i osećaj pritiska (stenokardija)
- kašalj sa iskašljavanjem gustog sekreta
- malaksalost
- uznemirenost
- plavo obojena koža (kod napada koji dugo traje)
- znojenje
- često se javlja i gorušica (kod preko 80 procenata obolelih)
Simptomi postoje tokom napada koji ne traje dugo (osim kod status astmatikusa), a javljaju se najčešće ujutru, prilikom udisanja hladnog vazduha, psiho-fizičkog stresa, izlaganja nekim alergenima.
Kako se postavlja dijagnoza bronhijalne astme?
Trenutno ne postoji prezican histološki, imunološki i fiziološki test za dijagnozu astme.
Uzimaju se u obzir anamneza kašlja sa otežanim disanjem i vizingom i pojava simptoma u zavisnosti od okidača (vežbanje, virusne infekcije, prašina, budj, dlaka psa i mačke, polen, promena vremena, pušenje, stres).
Postoje specifična ispitivanja poboljšanja simptoma na upotrebu odredjenih lekova koja se koriste u postavljanu dijagnoze i njih sprovodi lekar specijalista pulmologije
Spirometrija (test plućne funkcije) se preporučuje kako u postavljanju dijagnoze, tako i kasnije za redovno praćenje stanja i toka bolesti.
Kako se leči bronhijalna astma?
Cilj lečenja astme jeste poboljšanje simptoma koji nastaju prilikom napada, kao i smanjivanje broja i težine napada.
Dakle, postoje lekovi koji se koriste tokom samog napada, kako bi umanjili simptome i sprečili napad, a postoje lekovi koji se koriste dugoročno kako bi se sprečila pojava novih napada, ili eventualno proredio njihov broj.
Lekovi koji se najčešće koriste mogu se podeliti na brzo-delujuće i na sporo-delujuće. Brzo delujući su salbutamol, ipatropijum-bromid i epinefrin. Sporo delujući su glikokortikoidi, beta agonisti, inhibitori leukotrijena, stabilizatori mastocita.
Najčešće se koriste pumpice (inhalatori i nebulizeri), ali za njihovo korišćenje bi trebalo da postoji odredjen stepen znanja, a postoje i drugi vidovi davanja lekova (tablete, ili redje injekcije). Kiseonik putem maske se preporučije kod težih slučajeva astmatičnih napada.
Redovne kontrole su ključne u praćenju efekata terapije i zbog eventualnog menjanja iste. Svakako, prevencija napada astme je veoma bitna, u smusli izbegavanja faktora koji podstiču napad.
