Tuberkulin (tuberkulinska proba)

Prva infekcija bacilima tuberkuloze do­vodi u organizmu domaćina do stvaranja alergije na tuberkuloproteine, odnosno u organizmu se dešavaju imunološke reakcije i organizam, koji je do tada bio tuberkulin- negativan, postaje, posle perioda latencije, tuberkulin-pozitivan. Ovaj period latencije, odnosno vreme do pojave tuberkulinske preosetljivosti je različit, i zavisi od broja bacila tuberkuloze i brzine njihovog raz­množavanja u organizmu. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja posle infekcije da limfociti steknu „imunološku memoriju” na tuberkulin.

Pozitivan tuberkulinski test, sam za sebe, znači samo da je osoba inficirana bacilima tuberkuloze. Pozitivna tuberkulinska proba ne dokazuje samo tuberkuloznu infekciju već i postojanje bacila tuberkuloze u or­ganizmu inficirane osobe, bez obzira na to da li su bacili u aktivnoj fazi razmnožavanja ili u fazi mirovanja.

Pozitivna tuberkulinska proba, odnosno preosetljivost, traje sve dotle dok se u tki­vima domaćina nalaze živi bacili tuberkulo­ze. Posle infekcije i aktivne faze razmnoža­vanja bacili tuberkuloze prelaze u tzv. me­tabolički inaktivnu fazu i u tkivima ostaju „uspavani”, u vidu tzv. perzistera. Ukoliko bacili uginu, preosetljivost se polako gasi i vremenom potpuno nestaje.

Međutim, postoje i mnogi drugi faktori, različite bolesti i stanja, medikamentozne terapije, a i sam način pakovanja tuberkulina, koji mogu dovesti do smanjenja tuberku­linske reakcije, odnosno njenog slabljenja i nestajanja, tj. do lažno negativne tuberku­linske reakcije.

Pozitivna tuberkulinska reakcija samo je merilo stepena alergije, a nije merilo imu­niteta.

Mada sadašnji tuberkulinski test nije 100%-no osetljiv i specifičan, nijedna bolja metoda za otkrivanje infekcije M. tubercu- losisom nije pronađena.

Tuberkulinski test ima svoj značaj u klini­čkoj praksi i u epidemiološkom ispitivanju.

Kada je Robert Koch 1890. godine prvi put ubrizgao tuberkulin, nije očekivao da će on, iako u početku namenjen lečenju, biti upotrebljen u celom svetu kao dijagnostičko sredstvo.

Januara 1891. godine Koch saopštava da je tečnost dobijena iz filtrata kulture tuber­kuloznih bacila i daje joj ime tuberkulin. Od tada se nižu prva iskustva koja pokazuju da tuberkulin, kao sredstvo za lečenje, nema takav efekat kao što ga je opisao R. Koch, ali je vrlo značajno dijagnostičko sredstvo u veterinarskoj i humanoj praksi. Štaviše, na­čin proizvodnje starog tuberkulina još uvek je onakav kako ga je Koch opisao još 1891. godine.

Tečna bujonska kultura određenog labo­ratorijskog soja humanog tipa bacila tuber­kuloze, stara 6 nedelja (to je, obično, vreme potrebno da cela površina tečne hranjive podloge bude pokrivena debelom skramom kolonija bacila), podvrgne se dužem kuvanju, da bi se ubili svi bacili. Posle ovakve sterilizacije kulture izvrši se filtriranje kroz glinene filtre.

Bacilaraa tela, koja se zadrže na filtrima, odbacuju se, a filtrat se daljim kuvanjem isparava toliko dok se ne svede na deseti deo prvobitne zapremine. Na opisani način dobije se na kraju jedna mrka, rela­tivno gusta i viskozna tečnost, sasvim bla­gog i karakterističnog mirisa (slično mirisu ljubičice) – Tuberkulin.

Za izvođenje tuberkulinskih proba (za te­stiranje tuberkulinske alergije), Alt-tuber­kulin se upotrebljava u originalnom, čistom stanju (kako je spravljen), u određenim razblaženjima i u vidu tuberkulinske masti.

Pošto su u Alt-tuberkulinu dejstveno spe­cifične antigene materije samo proteinski derivati porekla bacila tuberkuloze, jasno je da u ovom preparatu, koji se spravlja na opisani način, ima i drugih sastojaka, naro­čito onih koji potiču od same hranljive podloge. Znači, u njemu ima i drugih nespecifičnih proteinskih materija, peptona, aminokiselina i mnogih drugih sastojaka i nečistoće.

Za dobijanje preparata tuberkulina, u ko­me bi se nalazili samo čisti proteini isklju­čivog porekla bacila tuberkuloze, odabran je drugi postupak. Bacili tuberkuloze određe­nog tipa i određenog laboratorijskog soja gaje se na sintetičkim, tečnim hranljivim podlogama bez proteina. Kada se, posle od­ređenog vremena, iz ovakvih podloga izoluju proteini, onda je jasno da su oni isklju­čivo produkti bacila tuberkuloze, odnosno da su stvoreni na osnovu metabolizma i sin­teze samih bacila tuberkuloze. Tako su iz­dvojeni specifični proteini (antigeni), porekla iz samih bacila tuberkuloze 1935. godine.

Long, Seibert i Aronson ultrafiltracijom i precipitacijom acidum-trihloretikumom uspeli su da dobiju aktivni protein u čistom stanju – Purified Protein Derivative, PPD.

Tuberkulin PPD je beličastožuti prašak, koji se koristi kao vodeni rastvor, kome se, radi stabilizacije i sprečavanja adsorbacije na zidove staklenih posuda, dodaje Tween 80, koji održava homogenost rastvora.

Danas su u upotrebi:

–          PPDs – soj koji je dobila Seibertova 1939 (LOT 49608) označen je kao PPDs i postao je internacionalni standard za sve tuberkuline.

–            PPD RT – veliki soj tuberkulina, koji je izveden 1958. i široko se upotrebljava za epidemiološke studije širom sveta. Doza je, obično, jedna jedinica + Tween 80. Jednoj jedinici (U) ovog materijala odgovaraju oko 3IU jedinice (internacionalne jedinice) PPDs.

3. PPD dobijen od različitih oportunisti­čkih mikrobaterija (M. avium, M. kansassi, M. fortuitum itd.). Tuberkulinom spravlje­nim od drugih mikrobakterija pokušava se odrediti infekcija drugim mikrobakterijama, koje daju jače reakcije ako je primenjen homologni tuberkuiin (ra­zlika treba da bude veća od 8 do 9 mm, pa i više).

Međutim, tuberkulin još uvek nije ideal­no čist i postoji stalna težnja za dobijanjem sve čistijeg i čistijeg specifičnog testa.

–        Novi tu­berkuiin je dobijen od nezagrevanih kultura, ultrazvučnom dezintegracijom bakterija, i on je bogatiji od PPD u specifičnim sojevima (grupe IV) proteina.

Odložena hipersenzitivna reakcija na tu­berkuiin prvenstveno govori o spontanoj in­fekciji M. tuberculosisom, zatim infekciji atipičnim mikrobakterijama, ili BCG-vak-cinaciji živim atenuiranim mikrobakterija­ma dobijenim iz M. bovis.

Odlika odložene hipersenzitivne reakcije na tuberkuiin jeste da ona počinje posle 5 do 6 sati, dostiže maksimum za 48-72 sata, i opada posle nekoliko dana. Nespecifične reakcije na tuberkulin pojavljuju se odmah i nestaju za 24 časa, i nije ih teško razlikovati od odloženih hipersenzitivnih reakcija.

Nažalost, sve inficirane osobe ne reaguju uvek pozitivno na tuberkulin, usled različi­tih faktora koji dovode do smanjenja osetljivosti, odnosno neosetljivosti na tuberkuiin. To je lažna negativnost.

Ako postoji sumnja daje test lažno nega­tivan, treba ga ponoviti. Ako se, pak, sumnja na opštu nesposobnost reakcije na tuber­kulin, treba probati druge antigene. A ako bolesnik ni na njih ne reaguje, postoji sum­nja da je došlo do insuficijencije imunog sistema.