Alergijski bronhoalveolitis

Alergijski bronhioloalveolitis je zapaljenje plućnog parenhima koje nastaje usled senzibilizacije na antigene or­ganske prašine životinjskog ili biljnog porekla. Zapaljenski infiltrati su u zido­vima alveola, intersticijumu i terminalnim bronhiolama. Alergijski bronhioloalve­olitis je granulomsko oboljenje pluća. Po­znat je u literaturi i kao hipersenzitivni pneumonitis ili ekstrinsički alergijski alve­olitis.

Etiopatogeneza

Bolest nije česta i uglavnom oboleva- ju osobe neatopičari i nepušači. Češće se javlja kod genskih determinanti HLA B i HLA BW 40, kod kojih je autosenzibi- lizacija i inače češća. Za razliku od mno­gih drugih granulomatoznih bolesti (sar- koidoza, kokcioidomikoza), imunopatološki proces je lokalizovan u plućima i nema sistemskih oštećenja. Antigeni mate­rijal mora biti manji od 5 mikrona u pro- meru da bi mogao da dospe u alveole. Ži­votno doba 1 pol nemaju značaja u nastanku bolesti.

Najčešći izazivači alergijskog bron- hioloalveolitisa su antigeni koji pripa­daju bakterijama, gljivicama, životinjskim ekstraktima, biljnim derivatima i lekovima.

U osnovi alergijskog bronhioloalveoliti- sa su mehanizmi humoralnog imuniteta (reakcija imunskih kompleksa) i mehani­zmi ćelijskog imuniteta (granulomatozna hipersenzitivna reakcija).

Klinički oblici

Javlja se u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku.

Akutni oblik

Nastaje u uslovima masivne izloženosti antigenu, ali povremene. Manifestuje se po­višenom temperaturom tela, jezom, drhtavi­com, suvim kašljem, koji počinju 4 do 6 sa­li posle izlaganja antigenu, Što predstavlja kasni tip imunske reakcije, poznat kao Ar- tusova (Arthus) reakcija. Na plućima se ču­ju redak niskotonski vizing i kasnoinspiri- jumski pukoti.

U laboratorijskom nalazu je periferna neutrofilija, bez eozinofilije, s povišenim nivoom imunoglobulina G, uključujući an- tigen-specifični imunoglobulin G.

Radiografske nenormalnosti razvijaju se s ponavljanim izlaganjima antigenu i obič­no su u skladu s težinom kliničke slike. Uočavaju se difuzna mesta manje prozrač- nosti koja prelaze u fina nodulusna ili re- tikulonodulusna zasenčenja. Ovakve pro- mene mogu biti potpuno reverzibilne ako traju manje od jedne godine. U slučaju da rutinski snimak pluća pokazuje minimalne promene ili da je nalaz normalan, visoko- rezolutna kompjuterizovana tomografija ima veću osetljivost i specifičnost u otkri­vanju plućnih promena.

Vitalni kapacitet je smanjen, ventilacio- no-perfuzioni odnos poremećen, difuzija smanjena s hipoksemijom.

Dijagnostika

1.  Anamneza o uslovima jadne sredine i hobiju,
2.  Radiografsko ispitivanje i testovi pluć­ne funkcije,
3.  Specifični bronhoprovokacioni test,
4. Analiza ćelija dobijenih bronhoalveolar- nom lavažom (BAL),
5. Biopsija – histopataloški nalaz.

Kad god postoji sumnja da više antige­na deluju na radnom mestu ili u kući, spe­cifični provokacioni test je jedino rešenje da se otkloni ili potvrdi sumnja o anti- genu-uzročniku bolesti.

Diferencijalna dijagnoza

1.  pneumonije (virusne, bakterijske, glji­vične), lekovima izazvana oštećenja pluća,

$alergijska bronhopulmonalna aspergiloza,

1.  sarkoidoza,
2.  kolagene bolesti pluća.

Lečenje

Izbegavanje antigena:

Ako je moguće, izbegavati udisanje uzročnog antigena, što je najvažnija mera u sprečavanju pojave bolesti, poseb­no u akutnom obliku.

1.  Bronhodilatacijski lekovi:

Koriste se za sprečavanje astmatičnih napada.

1.  Glikokortikoidna terapija:

Indikovana je ukoliko se udisanje uzroč­nog alergena ne može izbeći, kao i kada su simptomi i znaci bolesti izraženi i pro­longirani. Primena dovodi do smanjenja simptoma i znakova i funkcionih nenor­malnosti i verovatno smanjuje tkivna oštećenja. Savetuje se peroralna primena glikokortikoidnih lekova, jer inhalaciona primena ne daje povoljna dejstva.

Prognoza

Ukoliko se antigen izbegne i glikokorti­koidna terapija bude primenjena pre na­stanka ireparabilnih oštećenja tkiva, prog­noza je odlična. Nažalost, bolesnik s hronič- nim oblikom bolesti, s plućnom fibrozom i pratećom insuficijencijom ventilacije pluća, često dolazi na pregled po prvi put kada se od terapije ne može očekivati mnogo.