Akutni epididimitis

Reč je o akutnom zapaljenskom pro­cesu, lokalizovanom na nivou epididima, koji je predisponiran kako za nespecifič­ne, tako i za specifične infekcije (TBC). Prema tome, zahvatanje testisa je i u jed­nom i u drugom slučaju sekundarno i na­staje penetracijom procesa iz epididima. Izuzetak čine luetični orhitis i mumps-or-hitis, kada je testis primarno mesto zapaljenskog procesa.

Etiopatogeneza

Prouzrokovači akutnog nespecifičnog epididimitisa su najčešći prouzrokovači in­fekcija donjeg urinarnog trakta. Medu nji­ma dominira E. coli, zatim Proteus spp, Klebsiella-Enterobacter, Pseudomonas aeru­ginosa, Enterococcus i dr. Smatra se da su u današnje vreme česti prouzrokovači akutnog epidimitisa mikroorganizmi koji izazivaju seksualno prenosive bolesti, a pre svega Chlamydia trachomatis. Zbog efikasnosti savremene antibiotske terapije, gonokokni epididimitis se danas vrlo ret-ko sreće. U praksi se relativno često sreće epididimitis nakon operativnih zahvata (otvorena prostatektomija, TUR prostatae) i endoskopskih zahvata (cistoskopija, lito-tripsija kamena mokraćne bešike, dilataci-ja uretre, upotreba stalnog katetera i dr.).

Kao akutni epididimitis može nekada da imponuje pseudoinflamatorna forma tu­mora testisa, što može da vodi promašaju u dijagnostici.

S obzirom da akutni epididimitis najče­šće izazivaju prouzrokovači infekcija do­njeg urinarnog trakta, početku oboljenja skoro uvek prethodi infekcija ovih organa. Uobičajeni put infekcije je retrogradni tran­sport bakterija preko ductus deferensa ka epididimu. Redi put infekcije je hemato-geni ili limfogeni. Pri mikroskopskom pre­gledu uočava se da su seminiferni tubuli is­punjeni neutrofilnim leukocitima, koji po­tiskuju semene ćelije. Pored toga nalazi se intersticijalni edem i sitnoćelijska infiltraci­ja. Oboljenje se retko sreće pre puberteta, najveća učestalost je između 20 i 30, te 40. i 50. godine života. Kod starijih bolesnika je epididimitis često posledica dugotrajne primene stalnog katetera (tzv. epididimitis kateteriziranih bolesnika).

Klinička slika

Opšti simptomi uključuju opšti osećaj bolesti, često dolazi do povišenja tempe­rature i leukocitoze. U toku nekoliko časo­va javlja se bol u hemiskrotumu, koji se ši­ri u preponski predeo, a nekada ka lumbal-noj loži, što može da zavede na pogrešnu dijagnozu renalne kolike, mada je mesto početka bola i put iradijacije kod ova dva stanja suprotan. Zapaljenskom procesu epididima kao „aura” često prethode simp­tomi akutne urinarne infekcije (uretro-cisti-tis). Pri pregledu, inspekcijom se uočava otok odgovarajućeg hemiskrotuma, crveni­lo i napetost kože. Pri palpaciji postoji vr­lo izražena bolna osetljivost epididimo-te-stikularnog kompleksa, koji je uvećan u vidu elastično-čvrstog konglomerata, sa re­lativno glatkom površinom. Samo u ranom stadijumu može da se diferencira intaktni testis od epididima, koji je uvećan i zade­bljan u vidu vrpce. U zapaljenskom proce­su redovno učestvuje funiculus spermati-cus, čiji je palpabilni deo zadebljan i bolno osetljiv (propratni funiculitis). Prehn-ov znak, tj. podizanje skrotuma ka simfizi, iza­ziva smanjenje bola, nesiguran je, a služi za diferencijaciju akutnog epididimitisa od torzije testisa.

Dijagnoza akutnog epididimitisa je sa­svim laka i postavlja se na bazi anamnestič-kih podataka, uzimajući pri tom u obzir i dob bolesnika. Dijagnoza se potvrđuje na osnovu nalaza inspekcijom i palpacijom. Od laboratorijskih parametara vrši se ana­liza krvne slike, nalaz sedimenta urina i eventualno brisa uretre i eksprimata pro­state.

U diferencijalnoj dijagnozi najvažnije je razlikovati torziju testisa od akutnog epi-didimitisa. U tom smislu treba imati u vi­du sledeće činjenice: 1. epididimit je u vreme najveće incidencije torzije testisa vrlo redak, 2. epididimitu često prethode znaci akutne infekcije donjeg urinarnog trakta, 3- početak torzije je nagao, bruta­lan, a početak epididimitisa je sporiji, 4. kod epididimitisa je česta pojava febril-nog stanja, što se ne sreće kod torzije te­stisa, 5. kod epididimitisa se u urinu če­sto nalazi leukociturija, koja nedostaje kod torzije.

Druga oboljenja koja treba razlikovati od akutnog epididimitisa su: pseudoin-flamtorna forma tumora testisa i retko akut­na hidrocela.

Terapija

Lečenje akutnog epididimitisa se sasto­ji u primeni antibiotika širokog spektra (cefalosporini, fluor-hinoloni, aminogli-kozidni antibiotici), a po potrebi analgeti­ka i antipiretika. Ukoliko su bolovi jako iz­raženi, u početku procesa može da bude indikovana infiltracija funiculus spermati-cusa sredstvima za sprovodnu anesteziju. Uz antibiotike korisno je ordinirati Chymo-ral drag., u cilju potpomaganja rezolucije procesa. Izuzetno je važno da bolesnik miruje i da se skrotum održava u elevira-nom položaju, jer se na taj način ubrzava povlačenje zapaljenskog infiltrata, što do­vodi do smanjenja napetosti ovojnica i po­puštanja bolova. Rezolucija zapaljenskog procesa se pospešuje i lokalnom aplikaci­jom hladnih obloga (Burow i si.). Potreb­ni su redovni kontrolni pregledi do potpu­ne sanacije epididimitisa. Ovo je posebne važno kod mladih bolesnika u fertilnom periodu, kod kojih neadekvatno tretirano oboljenje može da dovede do opstrukcije izvodnih semenih puteva, a u slučaju obo­stranog procesa i do opstruktivnog sterili-teta.

Najvažnija i najteža komplikacija akut­nog epididimitisa je pojava apscesa testisa, kada dode do prelaska zapaljenskog proce­sa na ovaj organ. Apsces testisa se dijagno-stikuje na osnovu fenomena fluktuacije ko­ji se izaziva na koži skrotuma iznad mesta kolikvacije. Nalaz se dopunjuje ultrazvuč­nim pregledom. U ranoj fazi provodi se in-cizija i drenaža testisa, no u većini slučaje­va je indikovana semikastracija, pošto se proces u parenhimu testisa teško limitira.

Teške forme orhiepididimitisa, naročito one povezane sa supuracijom, mogu kod starijih i dekrepidnih bolesnika da budu polazno mesto urosepse.