Šta su elastofibromi?
Elastofibromi predstavljaju retke, sporo rastuće benigne tumore vezivnog tkiva koji se najčešće javljaju u podlopatičnom regionu kod starijih osoba ženskog pola.
Tačan uzrok nastanka elastofibroma nije u potpunosti poznat, mada se pretpostavlja da je veoma bitan uticaj trauma kod osoba koje se bave radom koji podrazumeva upotrebu ruku i angažovanje ramenog pojasa. Moguće je da je u pitanju reaktivni proces, ali pojedini autori naglašavaju da je u pitanju i mutacija na odredjenim hromozomima.
Statistički podaci o tačnoj incidenci elastofibroma nisu u potpunosti poznati, ali su u pitanju retke tumorske formacije. Preko 90% pacijenata sa elastofibromima su osobe ženskog pola. Najčešće se javljaju kod starijih osoba ženskog pola, ali se mogu javiti u bilo kom životnom dobu.
Kako se manifestuju elastofibromi?
- u pitanju su velike tumorske formacije (po nekoliko centimetara u prečniku)
- dobro su ograničene promene
- nisu pričvršćeni (adherentni za kožu)
- najčešće se nalaze u predelu lopatice, mada se mogu naći i u predelu noge, ruke, u ustima, na oku
- može biti prisutan otok, bol i osećaj neugodnosti
- kada je u predelu lopatice, može da postoji ukočenost ramena
- retko se dogadja da pacijenti signaliziraju postojanje kliktanja pri pokretu u zglobu ramena
Kako se postavlja dijagnoza elastofibroma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnom pregledom je dovoljna da se posumnja na postojanje elastofibroma.
Poželjno je načiniti ultrazvučni pregled mekih tkiva, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearnu magnetnu rezonancu (NMR).
Definitivna dijangoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza uzorka dobijenog biopsijom, ili nakon operativnog lečenja.
Kako se leče elastofibromi?
Lečenje elastofibroma je isključivo hirurško i podrazumeva hirurško odstranjivanje (ekscizija) promene, nakon čega je prognoza obično veoma dobra.
Ukoliko promene ne daju nikakve simptome, niti poremećaje funkcije, lečenje nije neophodno, jer promene ne pokazuju malignu alteraciju.
