Šta je meduloblastom?
Meduloblastom predstavlja tumor koji se najčešće nalazi u malom mozgu (cerebelumu) kod dece. Primarno je bio klasifikovan kao glioblastom, ali spada u kategoriju primarnih neuroektoderalmih tumora. U pitanju je tumor koji predstavlja oko 7% svih tumora unutar lobanje i svaki treći tumor mozga kod dece.
Brojne su teorije o poreklu ovih tumora i sve su one u domenu neorohirurgija, ali se navodi čak i genetska predispozicija za njihov nastanak, u smislu češće pojave kod nekih oboljenja i sindroma poput Gorlinovog sindroma, Turcot-ovog sindrome, Rubinstein-Taybi sindroma…
Statisttički podaci pokazuju da se meduloblastom javlja kod dva deteta na 100 000 u toku jedne godine. Ne postoji rasna i geografska predilekcija za njihovu pojavu. Nešto češće se javlja kod osoba muškog, nego kod osoba ženskog pola. U pitanju je tumor koji se najčšće javljau u pedijatrijskoj populaciji (75% obolelih su deca).
Koji su simptomi i znaci meduloblastoma?
- obično se javlja oko osme godine života
- često se javlja povraćanje u mlazu, glavobolje, otežan i poremećen hod i gubitak ravnoteže
- moguća je promena ponašanja u vidu nervoze, povećane iritabilnosti i smanjene socijalizacije
- moguća je pojava duplih slika i razrokosti
- javlja se ukočenost vrata i tremor glave
- kod novorodjenčadi, moguća je pojava povećanog obima glave
- fontanele kod novorodjenčadi mogu da budu izbačene
Kako se postavlja dijagnoza meduloblastoma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom može da pomogne u postavljanju dijagnoze, ali su potrebne dopunske analize.
Potrebno ja načiniti rendgenski snimak lobanje, skener (kompjuterizovana tomografija), nuklearnu magnetnu rezonancu, lumbalnu punksiju i analizu likvora i detaljan oftalmološki pregled.
Kontrastno snimanje krvnih sudova mozga (angiografija) se radi u preoperativnoj pripremi pacijenta.
Rendgenski snimak i scintigrafija kostiju se koriste kod sumnje na postojanje koštanih metastaza.
Kako se leči meduloblastom?
Nažalost, operativno se tumor često ne može u celosti odstraniti, ali gledajući petogodišnje preživljavanje udružena hirurška terapija sa zračenjem i hemoterapijom daju ohrabrujuće rezultate.
U poslednje vreme se primenjuje i radioimunoterapija.