Neepitelni tumori pljuvačnih žlezda
Tumori pljuvačnih žlezda predstavljaju relativno redak entitet koji čini oko 2-4% svih tumora glave i vrata. Grubo se sve ove promene mogu podeliti na benigne promene, promene koje liče na tumore i maligne promene.Čak 85% promena u ovim žlezdama predstavljaju pleomorfni adenomi koji se najčešće nalaze u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi. U pitanju su tumori koji gotovo nikada ne pokazuju malignu alteraciju, ali mogu da načine smetnje svojim rastom i pritiskom na okolna tkiva i organe.
Neeptielni tumori pljuvačnih žlezda mogu da se podele na hemangiome (benigni tumori porekla krvnih sudova), limfangiome i lipome (benigne tumore porekla masnog tkiva).
Hemangiomi se najčešće javljaju od svih neepitelnih tumora i veoma često se mogu naći kod dece i to u parotidnoj (zaušnoj) pljuvačnoj žlezdi. Nešto redje se nalaze u drugim žlezdama. Tokom prvih mesci pokazuju tendenciju velikog rasta, a kasnije se smanjuju (do 12 godina). Kako hemanhiomi nemaju kapsulu mogu da infiltrišu okolna tkiva i da se šire na ostale strukture.
Limfangiomi predstavljaju benigne tumore koji nastaju umnožavanjem limfnih sudova za koje se veruje da su zaostali tokom embrionalnog perioda. U pitanju su sundjeraste mase koje se nalaze na više mesta u žlezdi. U preko 50% slučajeva se nalaze na rodjenju, a kod 80% slučajeva se nalaze do druge godine života.
Lipomi se najredje nalaze od svih pomenutih tumora i statistički podaci pokazuju da se ovi tumori znatno češće nalaze kod osoba muško pola. Dakle, sve tri pomenute vrste tumora su benigni po svojoj prirodi i ne pokazuju tendenciju ka udaljim metastazama, ali mogu svojim rastom i pritiskom na okolne organe i tkiva da pričine značajne smetnje.
Kako se manifestuju neepitelni tumori pljuvačnih žlezda?
- tumori su u najvećem broju slučajeva lokalizovani samo u jednoj žlezdi, odnosno sa jedne strane tela, mada je moguća i biletaralna (obostrana) pojava
- mogu se napipati kao mekane promene unutar žlezde
- koža iznad hemangioma može biti plavičasto prebojena
- promene rastu i razvijaju se veoma sporo, tokom nekoliko godina
- pacijent može da bude potpuno nesvestan postojanja ovih promena, jer u velikom broju slučajeva ne prourokuju nikakve simptome
- kod velikih tumora, moguća je pojava, bolova, smetnja pri disanju, gutanju, ali i neuroloških ispada lica, zbog kompresije ličnog nerva
Kako se postavlja dijagnoza neepitelnih tumora pljuvačnih žlezda?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom pomaže da se posumnja na ekspanzivni proces u pljuvačnoj žlezdi, medjutim, definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza uzorka dobijenog biopsijom, ili nakon operativnog lečenja.
Običan rendgenski snimak se može koristiti da se isključi postojanje kalkuloze pljuvačne žlezde.
Sijalografija predstavlja kontrastno snimanje kanalića pljuvačne žlezde i može da bude korisna, kao i ultrazvučno snimanje tkiva parotidne žlezde koje definitivno pokazuje lokalizaciju, veličinu i oblik tumora.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca u velikoj meri pomažu u postavljanju dijagnoze, ali se koriste nešto redje.
Kako se leče neepitelni tumori pljuvačnih žlezda?
Lečenje je hirurško i podrazumeva potpuno odstranjivanje promene uz pojačane mere opreze zbog blizine ličnog nerva.
Ovi tumori mogu da recidiviraju i ta pojava u maloj meri zavisi od hirurške tehnike, već od prirode tumora.
