Šta je meningeom?
Mozak i kičmena moždina su obavijeni mekom i tvrdom moždanicom. Meningeomi predstavljaju benigne tumore porekla ovih opni. Dakle, u pitanju su tumori koji ne daju udaljene metastaze i ne infiltrišu okolno tkivo, ali mogu svojim rastom unutar lobanje, ozbiljno da naruše normalne funkcije. Meningeomi se mogu javiti i u predelu kičme moždine.
Najčešće ovi tumori nastaju od meke moždanice (arahnoideja-paučinasta opna) i veoma se često mogu naći na konveksitetu moždanih hemisfera. Ovi tumori predstavljaju oko 20% svih tumora koji se nalaze unutar lobanje.
Kao uzroci nastanka ovih tumora je ispitivana trauma i pojedine virusne infekcije. Takodje, zapaljenski procesi i dejstvo radijacionog zračenja se dovode u tesnu vezu sa ovim tumorima. Pojedina istraživanja su dokazala da ukoliko postoje odredjene promene na hromozomu broj 22, povećana je verovatnoća razvoja ovih tumora. Takodje, javljaju se nešo češće kod pacijenata obolelih od neurofibromatoze tip 2 i obolelih od Rubinštaj-Taurijevog sindroma. Upotreba mobilnih telefona nije dovedena u vezu sa nastankom ovih tumora.
Statistički podaci pokazuju da se meningeomi javljaju otprilike na 2 osobe od 100 000 ljudi. Ovi tumori se nešto češće javljaju kod pripadnika crne rase u odnosu na ostale rase. U pitanju su tumori koji se znatno češće nalaze kod osoba ženske, nego kod osoba muške populacije. Najčešće se javljaju u populaciji starijih od 50 godina, ali se mogu javiti bilo kada tokom života.
Kako se manifestuju meningeomi?
- veliki broj pacijenata nema nikakve simptome i potpuno su nesvesni da ove promene postoje
- moguća je pojava epileptičnih napada različite vrste i trajanja
- često se javljaju neurološki ispadi i promene ponašanja, kao i brojnih drugih neuroloških simptoma koji zavise od veličine meningeoma i vrste tkiva koje komprimuju
- veliki meningeomi mogu da kompromituju cirkulaciju i izaivu tranzitorni ishemijski atak, pa i šlog
Kako se postavlja dijagnoza meningeoma?
Kako se leče meningeomi?
Ukoliko je postavljana dijagnoza meningeoma i on ne daje simptome, potrebno je samo periodično praćenje promena.
U preoperativnom, i postoperativnom periodu se koriste kortikosteroidi i antiepiletici.
Najbolji rezultati se postižu uklanjanjem promena koje je u domenu lekara specijaliste neurohirurgije. Pojedina istraživanja sugerišu upotrebu radijacione terapije, ali ovo nije detaljno ispitano.
