Šta je rak (karcinom) štitaste žlezde?
Rak (karcinom) štitaste žlezde nije tako uobičajena pojava, iako su benigne promena na ovoj žlezdi relativno česte. Dakle, u pitanju su maligni tumori koji mogu da daju udaljeme metastaze, ali bez obzira, pacijenti obično imaju nešto bolju prognozu u odnosu na ostaele tipove solidnih tumora.
Najčešći tip karcinoma koji se javlja kod pavijenata je papilarni karcinom (u oko 80% slučajeva), do je folikularni karcinom na drugom mestu. Folikularni karcinom se češće javlja kod starijih muškaraca i maligniji je je od papilarnog karcinoma. Anaplastični karcinom je svaki deseti tumor i najveći broj bolesnika nema dobu prognozu.
Karcinom štitaste žlezde obično nastaje od dva tipa ćelija iz štitaste žlezde. Od folikularnih ćelija nastaje folikularni karcinom, papilarni i anaplastični karcinom. Kalcitonin produkujuće lije daju medularni tip karcinoma. Takodje, pored karcinoma, moguća je pojava limfoma ove žlezde, kao i sarkoma, ali nešto redje.
Izloženost radioaktivnom zračenju povećava rizik od nastanka ovog karcinoma po nekoliko puta, naročito papilarnog karcinoma. Neunošenje, ili unošenje malih količina joda u ishrani ne povećava rizik od nastanka ovih karcinoma uopšte, mada veliki broj pacijenata sa anbaplastičnim i folikularnim karcinomima ne unosi dovoljno joda u ishrani.
Statistički podaci pokazuju da karcinom štitaste žlezde obuhvata oko 1% svih maligniteta kod ljudi uopšte. Osobe ženskog pola su pod tri puta većim rizikom od ovboljevanja od ovog oblika karcinoma.
Kako se manifestuje rak (karcinom) štitaste žlezde?
- u najvećem broju slučajeva, pacijenti sami napipaju uvećanje u predelu vrata
- promene najčešće ne bole
- otprilike, svaka dvadeseta promena unutar štitaste žlezde je maligna po svojoj prirodi
- promene su maligne najčešće kod osoba starijih od 60 i mladjih od 30 godina
- rast promena ukazuje na malignitet, a ubrzano rast je još prognostički znak
- bol u ovim promenama je češće povezan sa benignim stanjima, nego sa malignim
- ukoliko su pacijenti promukli, najverovatnije je došlo do širanje procesa na laringealni nerv, ili na glasne žice
- kod velikih promena može da bude ugroženo disanje i gutanje hrane
- kod uznapredovalih sradijuma, može da postoji malaksalost, ubrzano zamaranje, gubitak apetita i telesne težine
