Meningitis uzrokovan H. influenzae

Meningitis je najčešća i najozbiljnija mani­festacija infekcije izazvane Haemophilusom influenze. Najveći broj meningitisa izazvan je serotipom b, koji ima kapsulu. Pomenuta bakterija najčešće izaziva meningitis kod dece starosti od nekoliko meseci do 3 godine. Bolest se sporadično javlja i kod novorođenčadi, starije dece i odraslih.

Koji su simptomi i znaci meningitisa uzrokovanog Hemofilusom influence?

Simptomi i znaci meningiti­sa zavise od uzrasta bolesnika. Dok starije dete (kao i odrasli) ima tipične simptome i znake kao što su glavobolja, fotofobija (osetljivost na svetlost), ukočenost vrata, dotle odojče pokazuje čitav niz nekarakterističnih simptoma i znakova.

Najčešći simptomi kod odojčeta su povišena temperatura i povraćanje, zatim odbijanje hrane i razdražljivost.

Pozitivni meningealni znaci, ako se uopšte i jave, nastaju kasnije, kada je bolest već uznapredovala i kada nastaju koma, konvulzije i napeta fontanela. I povišena telesna temperatura može biti odsutna. Najalarmantniji znaci su poremećaj svesti, poremećaj afekta i bud­nosti, koji nastaju veoma rano u toku bolesti.

Bolest najčešće nastaje postepeno, u toku nekoliko dana, sa znacima respiratornog obolje­nja (često virusne prirode) ili, što je rede, može početi naglo, uz dramatičnu sliku fulminantne bolesti koja se razvija u toku nekoliko sali, kod prethodno zdravog deteta.

U toku ovog meningitisa često se javljaju kon­vulzije, fokalni neurološki ispadi, a često je zahvaćen VIII kranijalni nerv, što ima za posledicu rano nastajanje gluvoće.

U toku bolesti mogu nastati sindrom neade­kvatne sekrecije antidiuretskog hormona i subduralne efuzije.

Sa meningitisom se mogu javiti i druge septične manifestacije kao što su endoftalmitis, perikarditis, osteomijelitis i artritis.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ukoliko postoji klinička sumnja, potrebno je odmah uraditi lumbalnu punkciju. Nalaz u cerebrospinalnoj tečnosti je tipičan za gnojni meningitis, a etiološka dijagnoza se postavlja kao kod drugih bakterijskih meningitisa.

U postavljanju dijagnoze može biti korisna izolacija uzročnika iz drugih materijala (hemokulture, urinokulture). U urinu se relativno često i lako dokazuju bakterijski antigeni, što olakšava dijagnozu bolesti.

Krvna slika, sem leukocitoze, ukazuje i na anemiju. Ova anemija je najverovatnije hemolitička.

Određivanje elektrolita u krvi može da pokaže hiponatremiju (serumski Na niži od 135 mmol/1), koja može biti posledica neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona.

Kompjuterizovanu tomografiju glave (skener) treba raditi kod bolesnika sa fokalnim neurološkim nalazom, jer može da ukaže na uzroke neurološke nenormalnosti (subduralne efuzije i dr.).

Kako se leči meningitis?

Za lečenje ovog meningitisa koriste se antibiotska, antiinflamatorna i simptomatska terapija.

Lek izbora su cefalosporini treće generacije (cefotaksim ili ceftriakson).

Antibiotska terapija treba da traje 10-14 dana.

Upotreba kortikosteroida deksametazona kao antiinflamatornog sredstva postala je sastavni deo svih terapijskih šema za lečenje ovog meningitisa.

Simptomatska terapija je izuzetno značaj­na u lečenju deteta obolelog od meningitisa.

Ostale simptomatske mere podrazumevaju kontrolu konvulzija i povišene temperature.

Savremena terapija, mere reanimacija i nadzora u jedinicama intenzivne nege dovele su do značajnog smanjenja smrtnosti i posledica meningitisa izazvanog H. influenzae. Dok se veliki neurološki deficiti lako prepoznaju, lakši kognitivni i perceptivni deficiti teže se otkri­vaju. Sekvele mogu biti: oštećenja sluha, poreme­ćaji govora i vida, mentalna retardacija, motorne nenormalnosti, epilepsija i dr.