Epiduralni apsces na kičmi

Ova žarišna infekcija se odvija u prostorima između spinalnih delova tvrde moždanice i kostiju kičmenog stuba.

Faktori neposrednog rizika i pre­dispozicije takođe su u većini slučajeva prisutni.

Najčešće su to gnojenja – infekcije u neposrednoj okolini.

Najčešći uzročnik je Stapylococcus aureus, ali i druge bakterije.

 Leukocitoza, ubrzana sedimentacija, povišene vrednosti fibrinogena i CRP-a u serumu su očekivani pokazatelji supuracije (gnojenja).

 Klinička slika zavisi od nivoa odvijanja piogenog (gnojnog) procesa, a najčešće su prisutni radikularni bol, motorni i senzorni deficiti sa poremećajem funkcije sfinktera.

U većine obolelih prisutan je i infektivni sindrom.

Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, prisustva faktora neposrednog rizika ili predispozicije (koji ponekad nisu odmah uočljivi), laboratorijskih nalaza i obavezno na osnovu neuroradioloških pregleda (CT i/ili MRI). Ponekad se koristi i mijelografija pre pregleda CT- om ili MRI-om.

I ova žarišna infekcija se leči antimikrobnim lekovima, uz obaveznu hiruršku drenažu sadržaja apscesa.

Antimikrobno lečenje se sprovodi pre hirurške drenaže i nastavlja još neko­liko nedelja. Sadržaj apscesa se obavezno uzima za bakteriološka ispitivanja i, eventualno, za određi­vanje antibiograma radi efikasnijeg lečenja.

Najsigurniji izbor antimikrobnih lekova podrazumeva primenu cefalosporina treće ili četvrte generacije, metronidazol, vankomicin i aminoglikozid.