Epiduralni apsces na kičmi
Ova žarišna infekcija se odvija u prostorima između spinalnih delova tvrde moždanice i kostiju kičmenog stuba.
Faktori neposrednog rizika i predispozicije takođe su u većini slučajeva prisutni.
Najčešće su to gnojenja – infekcije u neposrednoj okolini.
Najčešći uzročnik je Stapylococcus aureus, ali i druge bakterije.
Leukocitoza, ubrzana sedimentacija, povišene vrednosti fibrinogena i CRP-a u serumu su očekivani pokazatelji supuracije (gnojenja).
Klinička slika zavisi od nivoa odvijanja piogenog (gnojnog) procesa, a najčešće su prisutni radikularni bol, motorni i senzorni deficiti sa poremećajem funkcije sfinktera.
U većine obolelih prisutan je i infektivni sindrom.
Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, prisustva faktora neposrednog rizika ili predispozicije (koji ponekad nisu odmah uočljivi), laboratorijskih nalaza i obavezno na osnovu neuroradioloških pregleda (CT i/ili MRI). Ponekad se koristi i mijelografija pre pregleda CT- om ili MRI-om.
I ova žarišna infekcija se leči antimikrobnim lekovima, uz obaveznu hiruršku drenažu sadržaja apscesa.
Antimikrobno lečenje se sprovodi pre hirurške drenaže i nastavlja još nekoliko nedelja. Sadržaj apscesa se obavezno uzima za bakteriološka ispitivanja i, eventualno, za određivanje antibiograma radi efikasnijeg lečenja.
Najsigurniji izbor antimikrobnih lekova podrazumeva primenu cefalosporina treće ili četvrte generacije, metronidazol, vankomicin i aminoglikozid.