Težak akutni respiratorni sindrom (SARS)

Težak akutni respiratorni sindrom (TARS)  je akutna respiratorna bolest koju izaziva SARS virus i koju karakteriše brza progresivna respira­torna insufuciiencija.

Prvi slučajevi bolesti pojavili su se u novembru 2002. godine u Kini (provincija Guangong), odakle se bolest brzo proširila po jugoistočnoj Aziji, a zatim i ostalim defovima sveta, postavši tako prva nova infektivna bolest u 21. veku.

Brzo širenje bolesti, kako među stanovništvom, tako i među zdravstvenim radnicima, ukazuje na njenu visoku kontagioznost. Bolest se prenosi respiratornim putem, ali i direktnim i indirektnim kontaktom.

Uzročnik bolesti je virus iz grupe respiratornih virusa – korona virus, povezan sa SARS-om (SARS – CoV). Virus se nalazi u respi­ratornim sekretima, krvi, stolici, kao i u različitim tkivima, odakle se može izolovati u toku bolesti

Kako se manifestuje SARS infekcija?

Klinička slika bolesti je nekarakteristična i varira u težini, od slučajeva sa  blagim respiratornim simptomima, do teških slučajeva sa progresivnom respiratornom insuficijencijom i smrtnim ishodom.

Inkubacija bolesti je 2-10 dana, a prvi simpto­mi su povišena temperatura (>38°C), jeza, drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, malaksalost i mialgije.

Ređe postoje produktivan kašalj, bolovi u guši, kijavica, muka, povraćanje i proliv.

Na snimku pluća postoje maie mrljaste senke – nalaz koji se vidi kod atipičnih pneumonija.

Posle 7-10 dana od početka bolesti, kod oko 20% bolesnika se zapaža kliničko pogoršanje, u pojavu dispneje (otežano disanje) i brz razvoj progresivne respira­torne insuficijencije koja može dovesti do smrti. Ka snimku pluća nalaz odgovara teškoj pneumoniji i akutnom respiratornom distres sindro­mu (ARDS).

Smrtnost je oko 15%, ali je u starijem život­nom dobu i do 50%.

Kako se postavlja dijagnoza?

Postoje leukopenija, limfopenija i trombocitopenija, uz povišene vrednosti laktat dehidrogenaze (LPH), aspartat aminotransferaze (ALT) i kreatin kinaze (CK).

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka o kontak­tu sa obolelom osobom ili boravku u regionu gde ima oboljenja i laboratorijskih nalaza.

Laboratorijska dijagnoza:

1.   Izolacija virusa iz krvi, stolice, respiratornih sekreta i dr. u kulturi tkiva ili dokazivanje SARS-Co specifične DNK metodom PCR.

2.   Dokazivanje specifičnih (SARS-CoV) antitela metodom IFA ili ELISA (posle 21 dan).

Kako se leči SARS?

Za sada niie poznat najefikasniji lek. Koriste se ribavirin – 8 mg/kg na 8 h i kortikosteroidi. 7-14 dana.

Antibiotska terapija ima zadatak da spreči bakterijsku superinfekciju a preporučuie se primena levofloksacina i makrolida.

Izolacija bolesnika je obavezna, a osoblje koje je u kontaktu sa bolesnikom treba da koristi masku (hiruršku ili N95) uz zaštitno odelo, rukavice i naočari.

Za sada ne postoji vakcina.