Rotavirus
Rotavirusi spadaju u najvažnije uzročnike teških akutnih proliva sa ekstremnom dehidratacijom kod dece u celom svetu. To je pre svega bolest dečije dobi i najčešće obolevaju deca starosti od 3 meseca do 3 godine. Imunitet po preležanoj bolesti je parcijalan i nije dugotrajan. Infekcija rotavirusom je opisana i kod odraslih i kod imunokompromitovanih osoba.
Bolest se najčešće prenosi feko-oralnim putem, ali opisane su i hidrične epidemije.
U zemljama sa kontinentalnom klimom, bolest se uglavnom javlja u hladnijim i vlažnim zimskim mesecima, a u zemljama oko ekvatora tokom cele godine.
ska sloja okružuju RNK genom rotavirusa.
Većina rotavirusa, koji su patogeni za čoveka, spadaju u jednu genotipsku grupu, nazvanu grupa A. Sojevi grupe B i C takođe su patogeni za čoveka, ali daleko ređe.
Kako se manifestuje infekcija rota virusima?
U većini slučajeva, infekcija rotavirusima je asimptomatska, kao što je to slučaj i sa većinom drugih virusnih infekcija, posebno često kod dece mlade od 3 meseca, jer su ona još uvek zaštićena majčinim antitelima.
Kod simptomatske infekcije bolest počinje posle inkubacije od 1 do 3 dana. Početak je nagao, sa povišenom temperaturom, malaksalošću, povraćanjem i obilnim vodenim stolicama.
Bolest u prošeku traje 3-8 dana. U odnosu na druge crevne infekcije dečijeg doba, povraćanje i prolivi su znatno učestaliji, te postoji mogućnost razvoja teške dehidratacije i razvoja šoknog stanja.
Kod većine pacijenata laboratorijske analize pokazuju lak porast ureje i kreatinina, te blagu metaboličku acidozu. Kod dece sa teškom imunodeficijencijom, bolest može imati produžen tok ili dolazi do širenja infekcije na jetru, tj. razvoja hepatitisa.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se može postaviti na razne načine: imunoelektronskom mikroskopijom, izolacijom virusa, analizama genetskog materijala (PCR, elektroforetska analiza RNK izolovane iz stolice) i serološkim analizama.
Terapija
Specifično lečenje ne postoji, već se vrši nadoknada tečnosti.