Tifus i paratifus

Enterična (crevna) groznica označava klinički sindrom koji uzrokuje, pre svega, Salmonella typhi, a rede Salmonellae paratyphi A, B i C.

Drugi serotipovi salmonela mogu takođe pone­kad uzrokovati bolest sa kliničkom slikom slič­nom ovom sindromu.

Trbušni tifus uzokovan S.typhi je teška bolest dužeg kliničkog toka, sa visokim procentom komplikacija. Klinička slika tifusa i paratifusa je slična, ali je kod paratifusa ona obično znatno blaža.

Trbušni tifus je kosmopolitsko oboljenje, ali je njegova učestalost veća u ne­razvijenim zemljama, odnosno u sredinama sa niskim socijalno-ekonomskim standardom. Ova enterična groznica je tipična infekcija sa feko-oralnim načinom transmisije. Isključivi izvor infekcije je čovek-bolesnik ili kliconoša, koji izlučuje klice stolicom i mokraćom. Infekcija se može prenositi direktno, sa čoveka na čoveka, ali i indirektnim putem, unošenjem kontaminirane vode i hrane.

Inkubacija u proseku iznosi 10 dana a može varirati od 7 do 21 dan. Na dužinu inkubacionog perioda direktno utiče broj klica unetih u organizam. Kod jako velikog unošenja klica,  digestivne tegobe (proliv i povraćanje) se obično javljaju već nekoliko časova po unosu mikroorganizama i obično se potpuno povuku pre pojave simptoma tifusne groznice.

Koji su simptomi i znaci tifusa i paratifusa?

Početak trbušnog tifusa je podmukao, postepen, za razliku od sepsi uzroko­vanih drugim gram-negativnim bakterijama. Početne manifestacije su nespecifične, u vidu po­višene temperature, malaksalosti, gubitka apetita, glavobolje i mialgija (bolovi u mišićima).

U klasičnom kliničkom obliku, bez Iečenja, tifoidna groznica traje oko 4 nedelje. Bolest ima cikličan tok i prolazi kroz sledeća 4 stadijuma:

• Stadijum incremeni Bolest počinje postepeno, sa nespecifičnim simptomima i znacima koji se viđaju kod mnogih infekcija. Temperatura raste postepeno i krajem 1. nedelje bolesti dominira remitentna temperatura, sa večernjim porastom od 38° C na preko 40° C. Jeza – drhtavica se viđa kod 1/3 pacijenata. Pregledom se konstatuje teže opšte stanje pacijenta, ali nema tipičnih simp­toma i znakova koji bi omogućili usmerenje ka pravoj dijagnozi.
• Stadijum aanes odgovara 2. i 3. nedelji bolesti Tegobe su iste ali, još izraženije. Stalni su tempe­ratura, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišići­ma i zglobovima. Pacijent je stalno žedan, ali ne jede jer nema apetita. Dnevno ima po nekoliko prolivastih žutozelenih stolica, nalik na čorbu od graška. Pacijent ostavlja utisak veoma teškog bolesnika. Jezik je obložen, beo, ispucan i liči na hrastovu koru. Trbuh je iznad ravni grudnog koša, meteorističan zbog pareze creva, odudara od izgleda jako izmršavelog bolesnika. Posebno je distendiran u donjem delu, uz smanjenu peri­staltiku. Slezina je uvećana, bolna, meke konzistencije, kao i jetra. Srčana radnja je bradikardična, što je u diskrepanci sa visokom temperaturom. U oko 50% bolesnika javlja se tifusna rozeola u vidu nežnih, ružičastih makula ili makulopapula, veličine 3-4 mm, pre svega po koži trbuha.. Promene su malobrojne, obično ih ima svega desetak i gube se bez traga posle nekoliko časova ili 3-5 dana, tako da se mogu lako prevideti pri pregledu ukoliko se ne obrati posebna pažnja. Česta je cervikaina limfadenopatija (uvećanje limfnih žlezda vrata). Pacijent je poremećene svesti, odsutan, kao omamljen, zanesen (tifozan). Katkada nastaje delirijum, a terminalno koma.
• Studijom decrementi nastaje početkom 4. nedelje bolesti i traje 7 dana. Spomenuti simp­tomi i znaci se postepeno umanjuju i gube. Temperatura se vraća u granice normalnih vrednosti, stanje svesti se popravlja, vraća se apetit, prestaje proliv, ali je bolesnik i dalje veoma malaksao (adinamičan).
• Stadijum rekonvalescencije počinje u 5. nedelji i traje oko 2 nedelje. Tokom ovog stadijuma pacijent se postepeno oporavlja i vraća u stanje pre bolesti.