Faktori koji utiču na nastanak urinarnih infekcija 

Pol i seksualna aktivnost. Ženska uretra je sklona kolonizaciji crevnim gram-negativnim bak­terijama zbog blizine anusa, zato što je kratka (oko 4 cm) i zato što se otvara između labija (usmina). Seksualni odnos dovodi do ulaska bakterija u bešiku zbog čega se nekad javlja cistitis. Dokazano je da mo­krenje nakon odnosa smanjuje rizik od pojave cistitisa, verovatno zbog brzog odstranjivanja bakte­rija koje su prodrle u toku odnosa. Upotreba dijafragmi ili spermicida značajno menja bakterij­sku floru introitusa, zbog čega se vagina kolonizuje E. colli što povećava rizik od urinarne infekcije. Kod muškaraca, prostatitis i opstrukcija uretre usled hipertrofije prostate, značajni su predisponirajući faktori za bakteriuriju. Homoseksualci imaju veći rizik od pojave cistitisa. Muškarci kojima nije rađena cirkumcizija takođe imaju veći rizik od pojave urinarne infekcije.

Trudnoća. Urinarna infekcija se dokazuje kod 2-5% trudnica. Simptomatske infekcije gor­njih partija urinarnog trakta su veoma česte u toku trudnoće. Kod oko 20-30% trudnica, sa asimptomatskom bakteriurijom ipak se razvija pijelonefritis. Predisponirajući faktori za ovo su smanjen tonus i peristaltika uretera i privremena nedovoljna funkcija vezikouretralnih valvula. Kateterizacija u toku i posle porođaja je dodatni faktor rizika za nastanak infekcije. Češća je pojava prevremenih porođaja i mrtvorođenosti kod pos­tojanja infekcija gornjih partija urinarnog trakta. 

Opstrukcija. Svaki poremećaj protoka urina (tumor, strikture, ožiljci, kalkuloza, hipertrofija prostate) može dovesti do hidronefroze, što povećava rizik za nastanik urinarne infekcije. Kada se infekcija nadoveže na opstrukciju, dovodi do brze destruk­cije bubrežnog tkiva. Kada je opstrukcija manja, ne progredira i nije udružena sa infekcijom, pažljivo treba razmotriti potrebu za hirurškom intervenci­jom, pošto se tom prilikom mogu uneti bakterije i uzrokovati infekcija, koja više šteti nego nekorigovana manja opstrukcija, koja ne dovodi do značajnog poremećaja bubrežne funkcije. 

Neurogene distunkcije mokraćne bešike. Neurološki poremećaji zbog povreda kičmene moždine, tabes dorsalisa, multiple skleroze, dija­betesa melitusa i drugih bolesti, mogu biti u vezi sa urinarnim infekcijama. Dodatni faktor kod ovih bolesnika je demineraiizacija ko­stiju zbog imobüizacije, što uzrokuje hiperkalciuriju, stvaranje kamenaca i opstruktivne uropatije. 

Vezikouretralni refluks je vraćanje urina iz bešike u uretere i bubrežne karliee, što se dešava u toku mokrenja ili zbog povećanog pritiska u bešici. Minimalni refluks uvek postoji i kod normalnog urinarnog sistema, čime se može objasniti retro­gradno kretanje bakterija koje verovatno dovodi do infekcije, ali se ovaj refluks ne može detektovati radiološkim tehnikama. Vezikouretralni refluks je čest kod dece sa anatomskim abnormalnostima urinarnog trakta, kao i kod dece sa normalnim uri­narnim sistemom, ali kad postoji infekcija. Praćenjem ove dece je utvrđeno da oštećenje bubrega korelira sa refluksom, a ne sa infekcijom..

Faktori bakterij­ske virulencije značajno utiču na to da li će odre­đeni soj uzrokovati infekciju ili ne. Nisu svi sojevi E. coli podjednako sposobni da uzrokuju infekci­ju intaktnog urinarnog trakta. 

Genetski faktori. Broj i tip receptora na uroepitelnim ćelijama, za koje se bakterije vezuju, delimično su genetski određeni. Većina ovih struktura su komponente krvnih grupa i ovi antigeni se nalaze, kako na eritrocitima, tako i na uroepitelnim ćelijama.

Takođe je dokazano da nesekretori antigeni krvnih grupa, imaju veći rizik od rekurentnih urinarnih infekcija. Ova predispozicija može biti u vezi sa različitim profilom genetski određenog giikolipida na uroepitelnim ćelijama.