Kako se leči varičela, ovčije boginje
Varičela kod dece je laka bolest koja zahteva mirovanje, lakšu ishranu i održavanje čistoće kože tuširanjem.
U slučaju izraženog svraba mogu se primeniti puderi sa 1% anestezinom.
U slučaju bakterijske superinfekcije daju se antistafilokokni lekovi.
Dozu i izbor leka neophodno je prilagoditi težini i lokalizaciji infekcije. Salicilati su kontraindikovani jer mogu prouzrokovati razvoj Rejeovog sindroma.
Kod odraslih osoba, kod kojih se očekuje komplikacija u smislu pneumonije, potrebno je empirijski započeti davanje aciklovira što je pre moguće, u dozi od 5×800 mg, a u slučaju teške pneumonije, u jednoj dozi, 4-5 puta 10 dana.
Varičela kod novorođenčadi i imuno-kompromitovanih osoba leči se aciklovirom u istim dozama. Treba dati prednost i.v. primeni aciklovira, s obzirom da se veoma slabo resorbuje iz digestivnog trakta.
Noviji lekovi su efikasni u lečenju herpes zostera i u manjim dozama.
Terapija herpes zostera zavisi od uzrasta i imunološkog stanja obolelog. Herpes zoster kod dece leči se simptomatskom terapijom.
Herpes zoster odraslih uvek treba lečiti aciklovirom (per os 4-5x800mg ili i.v. 5-10mg na kg tt u jednoj dozi, 4-5 puta na dan, tokom 7 dana), koji treba dati što je pre moguće, najkasnije do 72 sata od početka izbijanja vezikula.
Ukoliko se terapija ne započne u ovom periodu, kasnije je ne treba ni započinjati, jer je virus završio svoje patogeno dejstvo, a dalji tok bolesti su reparacioni procesi.
Analgetike je potrebno uvek davati, u redovnoj terapiji (da bi se sprečilo nastajanje centralnog mehanizma bola) i po potrebi (za sevajuće bolove). Pored toga, važno je održavanje higijene, davanje sedativa i druge simptomatske terapije.
Prevencija varičele može da se sprovodi vakcinacijom i hiperimunim gamaglobulinima. Standardni gamaglobulini nemaju zadovoljavajući titar antitela pa su neefikasni.
Vakcina je registrovana u mnogim zemljama, pa i kod nas, ali nije u kalendaru obaveznih vakcina.
Vakcina je živa, atenuirana. Nakon vakcinacije dobija se solidan i dugotrajan imunitet.
Kontraindikacije za vakcinaciju protiv varičele su kao i za druge žive vakcine: deficit celularnog imuniteta,
teška imunosupresija (rak, uznapredovala HIV infekcija, dugotrajna terapija kor-tikosteroidima), teška interkurentna oboljenja, trudnoća, nelečena tuberkuloza. Osobama koje su primale krvne produkte treba odložiti vakcinaci nekoliko meseci.
Imunokompromitovane osobe, novorođenčad majki koje su dobile varičelu pred sam porođaj i do 5. dana od porođaja, nedonoščad i osobe kojima je transplantirana kostna srž, obolevaju od veoma teških oblika varičele, pa ih je potrebno
zaštititi od kontakta sa obolelim osobama, a ukoliko do toga dođe, treba dati odgovarajuće doze imunoglobulina.
