Variola (velike boginje, crne boginje, arapske boginje)
Variola (velike boginje, crne boginje, arapske boginje) je bila veoma zarazno oboljenje, manifestovano vezikuloznom ospom, visokom febrilnošću, izraženom intoksikacijom i visokim letalitetom, što joj je dalo atribut morije koja je zasigurno uticala na tok istorije civilizacije.
Ubrajala se u “dečje bolesti” jer su obolevala uglavnom deca i mladi ljudi. U neprokuženim sredinama bolest je pravila pomor, kao što je napravila medu Indijancima Novog Sveta.
Inkubacija je trajala oko 12 dana.
Bolest je obično počinjala prodromalnim simptomima (nagli nastanak temperature, bolovi u krstima, malaksalost) koji su trajali 3-4 dana.
Kod osoba sa belom kožom mogao se javiti osip koji je bio eritematozan, ili ređe, petehijalan. Osipni stadijum počinje novim skokom temperature i izbijanjem mikulozne ospe na sluznici i koži. Vezikule sa sluznica sadrže velike količine virusa koji se oslobađa prskanjem vezikula zbog čega su bolesnici najinfekiivniji prvih dana bolesti.
Na koži, makule evoluiraju u papule drugog dana, u vezikule četvrtog do petog dana, a u pustule do sedmog dana.
Razvojem pustula šestog do sedmog dana, bolest dostiže vrhunac i potpuni razvoj. Broj promena, koje su smeštene duboko u koži i tvrde na pritisak, varira od nekoliko, do nekoliko hiljada.
U slučajevima sa povoljnim tokom sve se završava sasušivanjem ospe. Kruste se razvijaju do 14. dana i otpadaju, ostavljajući depigmentisana polja i ožiljke.
Karakteristika ove ospe je da se sve promene u jednom momentu nalaze u istom razvojnom stadijumu, tj. ospa je uniformna.
Karakteristična je rasprostranjenost ospe koja je najgušća na licu, na podlakticama i potkolenicama je gušća nego nadlakticama i natkolenicama, relativno retka na trupu, naročito trbuhu, tj. ima centrifugalan raspored.
Osnovni klinički oblici variole major su: običan tip, flat tip (najteži oblik bolesti, manifestu van ospom kod koje eflorescence ostaju u ravni kože, završava se letalno, sa izraženom toksemijom), hemoragičan tip (bolest počinje uobičajeno, ali promene na koži i mukoznim membranama veoma brzo postaju hemoragične, izražene su toksemija, hemoragije i rana smrt), modifikovani oblik (čest kod vakcinisanih, sličan običnom tipu, sa bržim tokom i sitnijim promena.
U vreme epidemija u endemskim krajevima, dijagnoza variole bila je jednostavna. Problemi su nastajali kada se bolest unosila u neendemsko područje kakvo je danas čitav svet.
Vakcinacija protiv velikih boginja. Nakon otkrića da infekcija kravljim boginjama (veoma lako oboljenje) štiti od obolevanja od velikih boginja, prevencija velikih boginja je sprovedena inokulacijom virusa kravljih boginja.
Tokom najmanje 100 godina virus je stalno pasiran bez ikakvih virusoloških kontrola, koje nije bilo ni moguće raditi jer nije bila napravljena neophodna metodologija, tako da je nastao virus vakcinije (vaccinia virus) koji se genetski razlikuje od virusa kravljih boginja, a oba se razlikuju od virusa velikih boginja.
