Stafilokokni toksični šok sindrom
Krajem osamdesetih godina opisane su infekcije uzrokovane streptokokom grupe A, koje su bile praćene šokom i poremećajem funkcije više organskih sistema.
Ovaj sindrom nazvan je streptokokni toksični šok sindrom, zato što postoji sličnost sa stafilokoknim toksičnim šok sindromom.
Još uvek se ne zna zašto neki pacijenti razvijaju ovaj fulminantni sindrom.
Proučavanjem sojeva streptokoka, izolovanih kod ovih pacijenata, dokazano je da oni produkuju pirogeni egzotoksin A.
Definicija streptokoknog toksičnog šok sindroma (TSS)
I Izolacija streptokoka grupe A (Streptococcus pyogenes)
A. Podrazumeva se izolacija sa mesta koja su primarno sterilna: iz krvi, likvora, pleuralne, peritonealne tečnosti, sa tkiva dobijenih biopsijom i himrških rana.
B. Izolacija streptokoka sa nesterilnih mesta: guše, sputuma, vagine i kožnih lezija
II Klinički parametri
A. Hipotenzija (sniženi krvni pritisak) – sistolni pritisak niži od 12 kPa kod odraslih, ili za 5% niži od normalnih vrednosti kod dece, zavisno od uzrasta.
B. Dva ili više od sledećih znakova:
1. Bubrežni poremećaji: kreatinin više od 177 mmola za odrasle ili najmanje dva puta viši od gornje granice za odgovarajući uzrast.
2. Koagulopatija – broj trombocita manji od 100.000 ili prisustvo DIK-a (diseminovana intravaskularna oagulacija); definiše se produženim vremenom koagulacije, niskim nivoom fibrinogena i prisustvom degradacionih produkata fibrina u krvi
3. Oštećenje jetre, vrednosti transaminaza i bilirubina bar su dva puta veće od normalnih vrednosti.
- ARDS (akutni respiratorni distres sindrom) definiše se pojavom difuznih plućnih infiltrata i hipoksemijom u odsustvu srčane insuficijencije; b) postojanje difuznog kapilarnog propuštanja koje se manifestuje akutnom pojavom generalizovanih edema; c) pleuralne ili peritonealne efuzije sa hipoalbuminemijom.
- Generalizovana eritematozno-makulozna ospa koja može da deskvamira.
- Nekroza mekih tkiva, uključujući nekrotizirajući fasciitis, ili miozitis ili gangrene.
Ukoliko su ispunjeni kriterijumi I A, II A i II dijagnoza je definitivna. Ako su ispunjeni kriterijumi I B> II A i II B, dijagnoza je verovatna ukoliko se ne dokaže drugi uzrokovač bolesti
Klinička slika
Glavne karakteristike bolesti su febrilnost, hipotenzija, bubrežna insuficijencija i ARDS.
Retko su opisani različiti tipovi ospe. Laboratorijski poremećaji podrazumevaju leuko-citozu sa izraženim skretanjem ulevo u leukocitarnoj formuli. Hipokalcemija, hipoalbuminemija i trombocitopenija obično postaju izraženije 2. ili 3. dana bolesti. Za razliku od stafilokoknog toksičnog šok sindroma, većina pacijenata sa streptokoknim sindromom ima bakterijemiju (prisustvo bakterija u krvi). Najčešće postoji udruženost sa infekcijama mekih tkiva (nekrotizirajući fasciitis, miozitis ili celulitis), ali i drugim infekcijama kao što su pneumonija, peritonitis, osteomijelitis i miometritis.
Streptokokni toksični šok sindrom prati smrtnost od oko 30%, a najčešći uzrok su šok i respiratorna insuficijencija.
Zbog njegovog brzog, progresivnog i letalnog toka neophodno je rano prepoznavanje sindroma.
Terapija
Terapijski pristup mora biti agresivan a podrazumeva nadoknadu tečnosti, dopamin, veštačku ventilaciju i antibiotike, a kod postojanja nekrotizirajućeg fasciitisa i hiruršku intervenciju.
S obzirom da sii streptokokni toksini značajni za razvoj ovog sindroma, preporučuje se primena klindamicina, zato što on deluje na sintezu ćelijskih proteina bakterija, pa je efikasniji za brzo okončanje sinteze toksina.
