Stafilokokni toksični šok sindrom

Krajem osamdesetih godina opisane su infek­cije uzrokovane streptokokom grupe A, koje su bile praćene šokom i poremećajem funkcije više organskih sistema.

Ovaj sindrom nazvan je strep­tokokni toksični šok sindrom, zato što postoji sličnost sa stafilokoknim toksičnim šok sindro­mom.

Još uvek se ne zna zašto neki pacijenti razvijaju ovaj fulminantni sindrom.

Proučava­njem sojeva streptokoka, izolovanih kod ovih pa­cijenata, dokazano je da oni produkuju pirogeni egzotoksin A.

Definicija streptokoknog toksičnog šok sindroma (TSS)

I Izolacija streptokoka grupe A (Streptococcus pyogenes)

A. Podrazumeva se izolacija sa mesta koja su primarno sterilna: iz krvi, likvora, pleuralne, peritonealne tečnosti, sa tkiva dobijenih biopsijom i himrških rana.

B.  Izolacija streptokoka sa nesterilnih mesta: guše, sputuma, vagine i kožnih lezija

II Klinički parametri

A.   Hipotenzija (sniženi krvni pritisak) – sistolni pritisak niži od 12 kPa kod odraslih, ili za 5% niži od normalnih vrednosti kod dece, zavisno od uzrasta.

B.    Dva ili više od sledećih znakova:

1. Bubrežni poremećaji: kreatinin više od 177 mmola za odrasle ili najmanje dva puta viši od gornje granice za  odgovarajući uzrast.

2. Koagulopatija – broj trombocita manji od 100.000 ili prisustvo DIK-a (diseminovana intravaskularna  oagulacija); definiše se produženim vremenom koagulacije, niskim nivoom fibrinogena i prisustvom degradacionih produkata fibrina u krvi

3. Oštećenje jetre, vrednosti transaminaza i bilirubina bar su dva puta veće od normalnih vrednosti.

1. ARDS (akutni respiratorni distres sindrom) definiše se pojavom difuznih pluć­nih infiltrata i hipoksemijom u odsustvu srčane insuficijencije; b) postojanje difuznog kapilarnog propuštanja koje se manifestuje akutnom pojavom generalizovanih edema; c) pleuralne ili peritonealne efuzije sa hipoalbuminemijom.
2. Generalizovana eritematozno-makulozna ospa koja može da deskvamira.
3. Nekroza mekih tkiva, uključujući nekrotizirajući fasciitis, ili miozitis ili gangrene.

Ukoliko su ispunjeni kriterijumi I A, II A i II dijagnoza je definitivna. Ako su ispunjeni kriterijumi I B> II A i II B, dijagnoza je verovatna ukoliko se ne dokaže drugi uzrokovač bolesti

Klinička slika

Glavne karakteristike bolesti su febrilnost, hipotenzija, bubrežna insuficijencija i ARDS.

Retko su opisani različiti tipovi ospe. Laboratorijski poremećaji podrazumevaju leuko-citozu sa izraženim skretanjem ulevo u leukocitarnoj formuli. Hipokalcemija, hipoalbuminemija i trombocitopenija obično postaju izraženije 2. ili 3. dana bolesti. Za razliku od stafilokoknog toksičnog šok sindroma, većina pacijenata sa streptokoknim sindromom ima bakterijemiju (prisustvo bakterija u krvi). Najčešće postoji udruženost sa infekcijama mekih tkiva (nekrotizirajući fasciitis, miozitis ili celulitis), ali i drugim infekcijama kao što su pneumonija, peritonitis, osteomijelitis i miometritis.