Herpes
Herpes virusi uzrokuju akutna oboljenja sa ražličitim kliničkim manifestacijama, ali sa mogućnošću uspostavljanja latentne infekcije. Ove infekcije mogu biti primarne i rekurentne (endogene), asimptomatske i siriiptomatske. Obično su benignog, rede malignog toka.
Herpesviridae su velika porodica virusa koji sadrže linearnu, dvostruko izuvijani DNK molekul i spoljni omotač. Do sada je otkriveno preko 150 članova, ali samo njih 8 izazivaju oboljenja čoveka.
Na osnovu domaćina i bioloških osobina uzročnika, herpes virusi su klasifikovani u tri grupe:
♦ supfamilija Alpha: herpes virusi koji brzo rastu u različitim ćelijama i efikasno uništavaju ćelije domaćina
♦ supfamilija Beta: hetpes virusi koji polako rastu samo u ograničenom tipu ćelija i
♦ supfamilija Gamma: herpes virusi koji polako rastu u svim besmrtnim limfoidnim ćelijama ili njihovim prirodnim domaćinima.
Čovek je jedini izvor herpes yiyüsnih infekcija, u fazi aktivne replikacije tokom primarne infekcije ili reaktivacije, tako i u fazi vironoštva.
Virusi su termolabilni i veoma osetljivi u spoljašnjoj sredini, te je za njihovo prenošenje neophodan intimni kontakt medu osobama (poljubac, seksualni i genitooralni kontakt, vertikalna transmisija).
U svom prirodnom domaćinu posle primarne (egzogene) infekcije, svi herpes virusi imaju sklonost da uspostave latentnu iilfekciju. Ukoliko latentni virusi budu reaktivirani nekim stimulusom nastaje endogena infekcija sa sličnim ili različitim kliničkim manifestacijama oboljenja u odnosu na egzogenu infekciju.
Proces virusne latencije nije još uvek potpuno razjašnjen, ali se zna da se dešava u malom broju ćelija.
