Šta je bruceloza (brucellosis) – Maltska groznica

Bruceloza se može se ispoljiti kao akutna, subakutna ili hronična bolest, koju uzro­kuju različiti sojevi bakterija iz roda Brucellae.

 Na čoveka se prenosi sa domaćih životinja: koza i ovaca (B. melitensis- uzročnik Maltske, Sredozem­ne ili talasaste groznice); goveda (B. abortus-Bangova bolest), svinja (B. suis) i pasa (B. canis). Moguće je da se isti sojevi brucela nadju u različitih domaćih ili divljih životinja.

Rod brucela čine mali, nepokretni, aerobni, gram-negativni (koko)bacili koji dobro rastu u kulturi sa peptonom, obogaćenim krvlju ili serumom. Rast u kulturi traje 1-6 nedelja.

Bruceloza je tipična profe­sionalna zoonoza, koja najčešće nastaje direktnim kontaktom čoveka sa zaraženim životinjama kroz povrede na koži. Česta je u oblasti Mediterana (Malta), delovima Azije, Afrike, Centralne i Južne Amerike. Životinje obolevaju od hronične infekci­je, koja ne mora uvek biti manifestna. Oboljenje genitalnog trakta može uzrokovati sterilitet i pobačaj. Značajan način obolevanja u enzootičnim krajevima je upotreba zagađenog nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda. Ređe se infekci­ja može preneti kapljičnim putem ili ubodom insekata. Infekcije brucelama se obično javljaju sporadično ili u vidu manjih epidemija.

Kako se manifestuje bruceloza?

Bruceloza može proteći kao asimptomatska infekcija, kao laka ili teška klini­čka forma. Kliničku sliku karakterišu sistemska infekcija i alergijske manifestacije koje zahvataju različite organe ili sisteme organa.

Akutna bruceloza. inkubacija bruceloze traje od 3 dana do više meseci. Početak bolesti može biti nagao ili postepen. Često se previdi pri­marna kožna promena na mestu ulaska bacila početak bolesti se prepoznaje usled bakterijemije. Akutnu bolest karakterišu brojne tegobe bolesni­ka i oskudan fizikalni nalaz. Uz povišenu tem­peraturu i znojenje, bolesnik se žali na izrazitu malaksalost, glavobolju, nesanicu i bolove u mišićima i zglobovima. Javljaju se krvarenja iz nosa, opstipacija ili proliv. Tegobe traju 2-3 nedelje, zatim se povlače, ali se mogu ponovo ispoljiti. Bolesnik je vidno iscrpljen i izrazito depresivan. Često su u bolesni­ka uvećani limfni čvorovi, ređe jetra i slezina. U perifernoj kivnoj slici zapažaju se anemija, u početku leukocitoza (povišeni leukociti), a kasnije leukopenija (smanjeni leukociti) sa limfocitozom. Sedimentacija eritrocita je umereno ubrzana. Nelečena akutna bolest obično traje do 2 meseca i retko ima smrtni ishod.

Subakutna bruceloza. Nelečena ili neade­kvatno lečena akutna bolest poprima dalji tok, u kome dominira zapaljenje jednog ili više organa. Temperatura je obično povišena. Najčešće se viđaju artritisi (malih ili velikih zglobova) orhiepididimitis u mladih muškaraca.

Hronična bruceloza. Hroničnu fazu bolesti karakterišu tegobe kao sto su hronični zamor i depresija, koji se održavaju i ponavljaju duže od godinu dana. Istovremeno se uočavaju neutropenija, anemija i trombocitopenija. U povrat­nom obliku, tegobe i povišena temperatura se smenjuju sa periodima oporavka, najčešće svake 2-3 nedelje.

“Lokalizovana” bruceloza. Infekcija brucelama se može manifestovati gotovo na svim organima. Najčešće dominira oboljenje jednog organa ili sistema.

Oboljenje gastrointestinalnog trakta se manifestuje u vidu anoreksiie, bola u trbuhu, muke. povraćanja, opslipacije ili proliva. Može nastati gnojni splenitis sa brojnim granulomima i apscesima koji kasnije fibroziraju i kalcifikuju, zatim pankreatitis (zapaljenje pankreasa-gušterače), holecistitis (zapaljenje žučne kese) i peritonitis (zapaljenje trbušne maramice). Nespecifični reaktivni hepatitis (upala jetre) karakterišu povišene aktivnosti serumskih transaminaza i alkalne fosfataze sa posledičnom fibrozom jetre. Granulomi u jetri mogu da supuriraju i stvore apscese (B. suis i B. melitensis).

Osteoartikularne promene su pored artritisa, sakroilitis, spondilitis sa stvaranjem apscesa, najčešće u lumbalnom delu kičme, tendosinovitisi i burzitisi. Osim zapaljenjske etiologije, moguća je pojava postinfektivnog artrtitisa koji uzrokuju cirkulišući imunski kompleksi u genski predo­dređenih osoba.

Endomiokarditis, pretežno lokalizovan na aortnoj valvuli, može uzrokovati srčanu dekom­penzaciju i smrtni ishod.

“Neurobruceloza” su manifestacije od strane nervnog sistema koje se ispoljavaju kao meningi­tis (akutni ili hronični), encefalitis, mijelitis, epiduralni i moždani apscesi, neuritisi, poliradikuloneuritisi, izražena depresija i poremećaj svesti. Promene u cerebrospinalnoj tečnosti u meningitisu karakterišu umerena pleocitoza sa limfocitozom i normalne vrednosti šećera i pro­teina.

Oboljenje genitourinarnog trakta manifestuje se kao orhitis (zapaljenje testisa), epididymitis, intersticijalni glomerulo(pijelo)nefritis, IgA nefropatija ili samo kao “sterilna^,, pijurija. U žena se viđaju cervicitis (uapala grlića), salpingitis (uapala jajovoda), adneksitis i pelvični apsces. Za sada nema sigurnih dokaza da u obolelih trudnica dolazi do pobačaja.

Moguća su zapaljenja respiratornog sistema, pogotovu pluća i plućne maramice, koja se ispo­ljavaju kao bronhopneumonija, intersticijalni pneumonitis, hilarna adenopatija, nodusi u plućima, efuzija i empijem pleure.

Očne manifestacije se ispoljavaju kao hronični iridociklitis, optički neuritis ili uveitis, koje se, kao i kožne, smatraju posledicama imunoloških reakcija.

Hematološkim pregledom se otkrivaju ane­mija, leukopenija i trombocitopenija, granulomi u kostnoj srži i sniženi činioci koagulacije.

Kako se postavlja dijagnoza bruceloze?

U dijagnozi bruceloze najvažniji značaj ima izolacija uzročnika u klasičnoj kulturi. Izolacija se vrši iz uzorka kostne srži (što daje naj­češći pozitivan nalaz), zatim krvi, cerebrospinalne tečnosti, urina, pleuralnog ili zglobnog izliva, ili punktata limfnog čvora, jetre i slezine.

Bruceloza se često može serološki dokazati već u prvoj nedelji bolesti. U trećoj nedelji su gotovo svi bolesnici pozitivni. Najširu primenu ima test aglutinacije (STA). 

Diferencijalna dijagnoza bruceloze nije jednostavna. U akutnoj fazi bolesti opšti simptomi, uz povišenu tempe­raturu, limfadenitis, hepatosplenomegaliju sa leukopenijom u kojoj dominiraju limfociti, mogu ličiti na razne druge infektivne (grip, infektivnu mononukleozu, malariju, kala-azar, toksoplazmozu, trbušni tifus, tuberkulozu i dr.), i neinfektivne bolesti (najčešće Hodgkinovu bolest i sis­temski lupus eritematodes). U diferencijalnoj dijagnozi lokalizovanog bruceloznog zapaljenja organa i sistema organa, moraju se razmotriti brojni drugi etiološki faktori koji uzrokuju ista ili slična oboljenja.

Kako se leči bruceloza?

Lečenje bruceloze zavisi od lokali­zacije infekcije, a izbor antibiotika od njihove sposobnosti prolaska kroz hematoencefalnu bari­jeru i prodiranja u zglobne prostore ili kosti. Obično se kombinuju dva ili tri antibiotika.

U lečenju bruceloze odraslih daje se peroralno kombinacija doksiciklina (doxycyclin) 200mg u prvoj dozi, zatim 100 mg na 12 časova, sa rifampicinom, 300 mg na 6 do 8 časova tokom 6 nedelja. Alternative rifampicinu su streptomicin i gentamicin.

U prevenciji bruceloze najveći značaj imaju vakcinacija i uništavanje obolelih domaćih životinja. Sprečavanje prenošenja bolesti postiže se upotrebom zaštitnih odela i rukavica prilikom rada sa stokom ili drugim životinjama.