Papatači groznica

Prouzrokovači ovog oboljenja, RNK virusi, pripadaju rodu flebovirusa (Phlebovirus) iz porodice bunjavirida (Banvavirida). Do sada je poznato 9 različitih seroloških tipova.

Bolest je raširena u sup­tropskim i tropskim regionima Azije i Amerike, na prostoru Sredozemlja, a registrovana je i u našoj zemlji. Prenosilac virusa je jedna vrsta hematofagnih peščanih mušica, sličnih komarci­ma (Phlebotomus papatatsii) koje su aktivne pretežno noću.

Virus   se   razmnožava   u koži. Na mestima uboda insekata nastaju obilni limfocitni infiltrati.

Klinička slika

Nakon inkubacije od 2-6 dana, bolest počinje iznenada, povišenom tem­peraturom do 40 °C, mialgijama, artralgijama, glavoboljom, konjunktivitisom, gastroenteritisom, uz teško opšte stanje bolesnika, a ponekad i znake nadražaja moždanih opni.

Tegobe moeu da traju nekoliko dana, ali bolest uglavnom ima dobru prognozu. Uočljive su zapaljenjske promene na koži donjih ekstremiteta, na mestima uboda insekata. Imunitet nakon preležane bolesti je verovatno doživotan.

Dijagnoza

Moguća je kultivacija virusa, kao i dokazivanje virusne RNK u serumu. Serološkim metodama dokazuje se prisustvo antivirusnih antitela (ELISA test, indirektni IFT, imunoblot).

Treba razmotriti mogućnost postojanja hepatitisa A, virusnih meningitisa, trbušnog tifusa i drugih salmoneloza.

Terapija

Lečenje bolesti je simptomatsko, uz obavezno mirovanje u postelji. Primena ribavirina je u ispitivanju.

Važna je zaštita od ujeda inseka­ta, nošenje odeće koja efikasno štiti telo i ekstre­mitete, primena gustih zaštitnih mreža tokom noći, uništavanje legla komaraca (insekticidi). Vakcina protiv bolesti ne postoji.