Krunsko-kongoanska groznica

Bolest je najpre opisana u regionu Kruna, dok je. prouzrokovač izolovan u centralnoj Africi (Kongo), odakle potiče naziv oboljenja.

Prouzrokovač bolesti pripada rodu nairovirusa iz porodice bunyavirida.

Prenosilac nairovirusa je krpelj (Hyalomma spec), koji živi u savanama Afrike, na Srednjem Istoku, Aziji i istočnoj Evropi (Balkan, prostor Crnog Mora). Glavni prirodni rezervoar virusa u životinjskom svetu su goveda, ovce i zečevi, a prenošenje infekcije na čoveka se dešava samo ponekad.

Interhumana transmisija je moguća nakon kontakta sa krvlju, putem ekspektoracije ili aerosola koji sadrži virusne čestice. Moguće su brojne nozokomijalne infekci­je, ako se dijagnoza bolesti ne postavi pravovre­meno. Bolest je registrovana i u našoj zemlji.

Patogeneza bolesti slična je kao kod Hanta groznice. Prebolevanje infekcije ostavlja doživotni imunitet.

Klinička slika

Bolest počinje iznenada, nakon inkubacije od 2-12 dana, povišenom temperatu­rom i simptomima sličnim gripu. Posle nekoliko dana relativnog poboljšanja, nastaju hemoragijske pojave: petehijalna krvarenja, epistaksa, hematemeza, melena, hematurija, a bolesnik postaje letargičan.

Ispoljeni su hepatosplenomegalija, leukope­nia i trombocitopenija. Mogu da nastanu još i izrazita nekroza hepatocita, hipovolemijski šok i akutna bubrežna insuficijencija. Smrtni ishod je moguć kod 10-50% obolelih.

Dijagnoza

Dokazivanje uzročnika bolesti moguće je putem njegove izolacije na kulturi tkiva ili intracerebralnom inokulacijom oglednim živo­tinjama.

Virus ili njegove antigene je moguće doka­zati i putem direktnog IFT ili ELISA testa. Istom tehnikom se dokazuju odgovarajuća antitela IgM i IgG klase. Sve ovo sprovodi se samo u specijalno opremljenim laboratorijama najvišeg stepena si­gurnosti.

Terapija

Lečenje je simptomatsko: rehidraci-ja, korekcija vodeno-sonog disbalansa, kontrola krvarenja. Može se eventualno primeniti ribavirin i.v. putem.

Potrebni su zaštita od uboda krpelja i izbegavanje kontakta sa preživarima i obolelim životinjama iz endemskih oblasti. Osobe koje lece i neguju obolele moraju biti zaštićene (specijalna odeća, maske, naočari, rukavice). Vakcina protiv ovog oboljenja je u ispitivanju.

Bolest podleže obaveznoj prijavi u slučaju sumnje, obolevanja ili smrtnog ishoda.